Stoilković: Nikada lošiji odnosi zbog antisrpske politike

Ivan Stoilković je u izjavi Tanjugu naveo da je poseta predsednika Sobranja Talata Džaferija i delegacije skupštine, čiji je član, važna jer svaki razgovori otvaraju ili zatvaraju sva otvorena pitanja.

"Imamo nesreću da dolazimo u veoma nezahvalnom trenutku, kada su odnosi između Srbije i Makedonije na najnižem mogućem nivou tako da su, svaka poseta, svaki razgovor i sve što može da pomeri stanje sa mrtve tačke – dobrodošli. U tom smislu vidim i svoje prisustvo ovde kao pripadnika i predstavnika srpske zajednice u Makedoniji, predsednika Komisije za saradnju sa Skupštinom Srbije. Bilo bi veoma problematično izostavljati Srbe iz Makedonije iz ovakvih razgovora, koji su dospeli u nezahvalan položaj posle promene vlasti u Makedoniji", naveo je Stoilković.

Rekao je i da je očigledno da taj položaj postaje neizdrživ i najavio da je neophodno da današnji razgovori u Beogradu budu usmereni na promenu političke slike i pristupa aktuelne vlasti u Makedoniji prema Srbima u toj zemlji, ali i Srbiji.

"U proteklih godinu dana imali smo krajnje problematične antisrpske stavove i antisrpsku politiku novog parlamentarnog rukovodstva u Makedoniji, što ne odgovara saradnji između makedonskog i srpskog naroda, koja je uvek bila na veoma visokom nivou, te ne odgovara ni tehničkoj saradnji dve države.

Problem nastaje na političkom nivou, jer je aktuelna vlast probala da se vrati na devedesete i veoma problematičnu antisrpsku kampanju", kritikuje Stoilković.

Istakao je da se, kada Makedonija ima dovoljno svojih problema a ne zna kako da se s njima izbori, onda obično pribegava vraćanju na devedesete, kada je bilo popularno istupati sa antisrpskim stavovima.

"Dobar deo javnosti u Makedoniji još nije razumeo da su se imidž Srbije u međunarodnoj politici i međunarodna poltika prema Srbiji drastično promenili. Sada imamo Srbiju koja je cenjena u svetu kao partner. Na drugoj strani imamo Makedoniju koja teško može da ispuni zahteve međunarodne zajednice", ocenio je Stoilković.

"Srpska zajednica nije dobila novac od makedonske države" 

Stoilković podseća da je Makedonija od svog osamostaljenja uvek krivicu za sve prebacivala na Srbiju i Srbe, te kritikuje ponašanje nove makedonske vlasti prema srpskoj zajednici u toj zemlji, između ostalog, i zbog toga što srpska zajednica nije dobila novac od makedonske države, jer je bila deo prethodne vladajuće garniture.

Istovremeno, kako je naveo, makedonska zajednica u Srbiji dobija veliku finansijsku pomoć, čak 480.000 evra, a dodatno i novac s lokalnog nivoa.

Srbe nova makedonska vlast, međutim, kaže Stoilković, maksimalno zapostavlja i srpska zajednica dobila je tek deset hiljada evra i to pre svega za obeležavanje državnog praznika Srba u Makedoniji.

Zato i tvrdi da je mnogo problema o kojima treba razgovarati, te dodaje da bi bilo dobro da u narednom periodu bude organizovana zajednička sednica dve vlade.

Podsetio je i da je srpska zajednica u Makedoniji konstitutivni element države i da je pre promene vlasti bila u sasvim drugačijoj situaciji.

U tom smislu navodi da nova vlada jednostavno ima nove postulate delovanja, u kojima se fokusira na realizaciju Tiranske platforme i traženje rešenja za ime države, a realizacijom Tiranske platforme, navodi, svi pripadnici manjih zajednica dospevaju u podređeni položaj.

Stoilković navodi i da je srpsku zajednicu zaboravila i međunarodna zajednica, koja u ovom trenutku ima druge prioritete u vezi s Makedonijom, te podseća da je u vreme prethodne vlade u toj zemlji srpska zajednica bila sastavni deo makedonske države, ali napominje da je poslednjih godina sve to izbrisano.

"Na nasilan način na lokalnim izborima oduzeta nam je jedina opština koju smo imali. Dovedeni smo u situaciju da moramo da se pregrupišemo i tražimo nove puteve za opstanak u Makedoniji. Očekujemo punu podršku i pomoć naše matične države i zato apelujemo na Srbiju da malo više pažnje pokloni Srbima u Makedoniji", rekao je Stoilković.

Spor oko imena Makedonije tek posle Samita NATO-a

Stoilković je ocenio da spor oko imena Makedonije neće biti rešen do Samita NATO-a 12. jula, jer navodi da "ne ide sve tako glatko u pregovorima kao što se predstavlja javnosti".

"Generalno, rasplet događaja u Makedoniji, prema mojoj proceni, je da se mora postići nacionalni konsenzus oko svih problema da se izbegne unutrašnji potencijal za konflikte koji može imati reperkusije u regionu", rekao je Stoilković.

U regionu, dodao je, postoji veliki pritisak da se reši spor oko imena Makedonije, da Srbija zaključi pravno obavezujući sporazum sa Prištinom kako bi Kosovo dobilo stolicu u UN, i da se RS utopi institucionalno u BiH.

"Iako se čini da se radi o tri različita procesa, oni čine jedan proces. Ne verujem da može da se dogodi rešenje imena do Samita NATO-a, ne verujem da će Srbija omogućiti stolicu Kosovu u UN, kao ni da će se RS utopiti u BiH. Albancima je interes jedinstveni albanski kulturni i nacionalni prostor pre nego opstanak atipičnih državnih tvorevina na području Balkana kojima se ne zna ni granica, ni vlast", uveren je Stoilković.

Izrazio je, međutim, nadu da će međunarodna zajednica biti principijelna u traženju rešenja jer, ocenjuje, nijednom narodu na Balkanu nije u interesu destabilizacija, već ekonomski razvoj i prosperitet.

"Veoma mi je drago što je Srbija lider u procesu pomirenja u regionu i Srbi u regionu mogu iz toga izvući benefite", uveren je Stoilković.