Četvrt veka od smrti sarajevskog Romea i Julije

Sudbina Boška i Admire jedna je od onih ratnih ljubavnih priča koja nikoga nije ostavila ravnodušnim tog 18. maja 1993, ali ni danas, 25 godine kasnije, jer njihova ljubav bila je jača od smrti. Ovde možete pogledati priču o sarajevskom Romeu i Juliji iz RTS-ove emisije "Kvadratura kruga".

Srbin Boško i Muslimanka Admira brutalno su ubijeni na sarajevskom Vrbanja mostu, a njihova zagrljena tela su na tom mestu ostala i nekoliko dana kasnije. Slika te tragedije obišla je svet.

Sarajevski Romeo i Julija, kako ih mediji u regionu najčešće nazivaju, simbol su zajedništva i suživota u glavnom gradu BiH.

Upoznali su se na sarajevskoj Olimpijadi, a prijateljstvo je ubrzo preraslo u srednjoškolsku ljubav, koja se nastavila i kada su glavni grad BiH zasule granate.

Njihovi roditelji su podržavali tu ljubav. Zajedno su išli na letovanja, zimovanja i zabave – bili su nerazdvojni. Planirali su budućnost, zajednički život, venčanje, decu, starost, a onda im je sudbina na mostu, koji je Sarajevo delio na dva dela, zauvek prekinula snove.

Boško zbog Admire nije otišao iz Sarajeva, a iako su živeli kilometrima daleko, viđali su se svakog dana. Godinu dana nakon početka rata u BiH odlučili su da napuste grad i potraže bolji život negde gde njihova ljubav neće biti osuđivana i gde neće morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena.

Preko zajedničkog prijatelja su se dogovorili o izlasku iz opkoljenog Sarajeva pa su 18. maja 1993. godine krenuli ka slobodi. Verujući da je na snazi primirje, nisu čekali noć nego su krenuli u 17 sati, ali su stigli samo do Vrbanja mosta, gde je prvi metak iz snajpera pogodio Boška, a potom i Admiru.

Smrtno ranjena, ona je dopuzala do mrtvog Boška, zagrlila ga i izdahnula. Njihova tela su sedam dana ležala na istom mestu jer su se nalazila na "ničijoj zemlji", a na kraju su ih izvukli pripadnici Vojske Republike Srpske i pokopali ih na groblju u Lukavici.

Po završetku rata, Admirini roditelji su tela prebacili u Sarajevo, gde su sahranjeni jedno pored drugog na groblju Lav.

broj komentara 18 pošalji komentar
(petak, 18. maj 2018, 16:00)
anonymous [neregistrovani]

Nedzad

Nedzad Herenda pripadnik zloglasne formacije alijie izetbegovica je priznao ova ubistva kao I ubistva jna vojnika u parku I jos mnogo toga I naravno ko I uvjek u sarajevu niko ne odgovara za zlocine

(petak, 18. maj 2018, 15:40)
anonymous [neregistrovani]

Koliko je zivot vredan?

Dokaz da se tradicije "rodile" sa nama a ne obrnuto.

(petak, 18. maj 2018, 15:28)
Danijel [neregistrovani]

Jednostavno

mi se oci pune suzama.

(petak, 18. maj 2018, 15:17)
anonymous [neregistrovani]

@ Opkoljeno Sarajevo

sjeti se početka rata pa ćeš možda razumjeti da jeste.

(petak, 18. maj 2018, 15:01)
anonymous [neregistrovani]

re: Opkoljeno Sarajevo

Nije bila klasicna opsada (poput Staljingrada, Varsave itd), kako su zelili predstaviti, grad je bio podjeljen izmedju Srba s jedne i Muslimana i Hrvata s druge strane. Igrom slucaja Srbi su cinili vecinu u vecini rubnih opstina grada Sarajeva, pa je po toj osnovi i doslo do podjele koja je laicima, ali i zlonamjernicima izgledala kao opsada.

(petak, 18. maj 2018, 14:42)
Mire [neregistrovani]

Opkoljeno Sarajevo

Da li je dobro držati bilo koji grad pod opsadom?

(petak, 18. maj 2018, 14:16)
anonymous [neregistrovani]

Istinski heroji

Gradjanskih ratova(rata) na prostoru exYU su ovo dvoje mucenika, ljubavlju su se borili protiv ludila, ludilo ih je lisilo zivota, neka im je slava i hvala! Posthumno im treba dodjeliti Nobela za mir, ako ima pravde na ovom svijetu.

(petak, 18. maj 2018, 13:37)
anonymous [neregistrovani]

ljubav jača od smrti

jasno navesti koji su to zločinci koji su tako nešto mogli uraditi.

(petak, 18. maj 2018, 13:32)
anonymous [neregistrovani]

Tuzne price

O tome kojeg stanovnistva je nekad bilo najvise u Sarajevu, svjedoci podatak da je najstarija bogomolja u gradu upravo srpska crkva Svetog Arhandjela Mihaila i Gavrila, podignuta u 14. vijeku.Dok sam zivio u Sarajevu, mogla se vidjeti cirilica, po vrlo starim advokatskim uredima i radnjama na Bascarsiji.Prijatelje sam imao i medju Srbima i medju muslimanima, na to se zaista nije gledalo.Sve je krenulo nizbrdo kad je Alija Izetbegovic osnovao SDA i vozao se u kolonama automobila po gradu okicenim zelenim zastavama.Vrlo brzo pojavile su se Zelene beretke.Pouceni iskustvom iz 2. svjetskog rata, Srbi se ovaj put nisu dali.Zalosno.Zao mi izginulih i zao mi sto Sarajevo nije vise grad kao onaj u kojem sam zivio.

(petak, 18. maj 2018, 12:59)
anonymous [neregistrovani]

MladaBosna

Od pamtivjeka su SRBI bili vecinski narod u Sarajevu 1914-1941-1991 su ubijani protjerani i danas 3% u tzv zajednickom glavnom gradu BiH