Kako Makedonija podstiče organsku proizvodnju?

Od dvadesetak košnica pre pola veka, pčelinjak porodice Marinković, u nerazvijenom području Mariovu, sada ih ima petstotinak. Organsku proizvodnju počeli su pre 12 godina a sertifikacija je trajala dve godine. Proizvode od pet do 10 tona meda po sezoni, a više od 500 košnica, kažu, ne mogu da održavaju.

"To je maksimum i, ako možemo da se proširujemo, to bismo radili uz bolju organizaciju sa drugim pčelarima i da pomažemo jedni drugima da bi izašli na evropsko tržište", kaže Zoran Marinković.

Organski med skuplji je od konvencionalnog i do 40 odsto, a kazne za one koji pokušaju da obične proizvode prodaju kao organske su i do 5.000 evra.

Najveća prepreka u organskoj proizvodnji su usitnjene farme, nepoznavanje tehnologije za proizvodnju i zaštitu useva i velike klimatske promene, kažu u Federaciji organskih proizvođača Makedonije.

Dodaju da nema privrednog ambijenta, niti sistemskog udruživanja proizvođača, a žale se i na trgovce koji retko uvoze preparate za zaštitu organskih proizvoda.

"Kad se to desi, da bi oni vratili svoju investiciju onda su cene jako velike i onda se to ne isplati organskim proizvođačima. Po mom mišljenju, država treba da nađe način da smanji trošak za sertifikaciju organskih proizvoda", napominje Goran Angelovski, izvršni direktor Federacije organskih proizvođača Makedonije.

I Vlada Makedonije pomaže organsku poljoprivredu, od proizvodnje do izvoza, pre svega subvencijama. Za jedan hektar paprike daje 500 evra, za hektar žitarica 250 evra, po ovci 20 evra, jedno pčelinje društvo dobija 17 evra subvencije, a vraćaju farmerima i polovinu troškova sertifikacije.

"Svake godine podržavamo učešće na međunarodnim sajmovima, podržavamo i nagrađujemo dizajn proizvoda i osnovnu proizvodnju pomažemo po nekoliko osnova: Dajemo savetodavne usluge, kreditiramo uvođenje novih tehnologija i pomažemo celokupnu organizaciju proizvodnje", ukazuje Goce Georgievski iz Ministarstva za zemljodelstvo.

Izvoznike finansiraju i banke 

I banke finansiraju izvoznike organske sveže, zamrznute i konzervirane hrane, kao i gotovih proizvoda.

"Nema provizije za njihove prilive i još neke povlastice kod otkupa evra ili druge strane valute koju dobijaju za izvoz, a zajedno sa Makedonskom bankom za podršku i razvoj bankarskim garancijama osiguravamo izvozne projekte", objašnjava Antonio Argir, predsednik UO NLB banke Makedonija.

Makedonija ima oko 600 registrovanih proizvođača kojima je prošle godine plasirano 800.000 evra uglavnom za osnovnu organsku proizvodnju, a prosečni iznos kredita bio je oko 7.000 evra.

U Srbiji je u protekloj deceniji gotovo utrostručena površina pod organskim proizvodima, a broj proizvođača ustalio se na 2.000. Prema podacima iz 2016. godine, izvoz organske hrane iz Srbije procenjen je na gotovo 19 miliona evra.