subota, 21. nov 2009, 07:40 -> 20:50
Četrnaest godina Dejtona
Republika Srpska obeležava godišnjicu Dejtonskog sporazuma. Mirovnim sporazumom koji su, pre 14 godina, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević zvanično okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.
U Republici Srpskoj se obeležava 14. godišnjica Dejtonskog sporazuma, koji je potpisan 21. novembra u Dejtonu, a parafiran 14. decembra iste godine u Parizu
Dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma unet je kao državni praznik u Zakon RS o obeležavanju slava i svetkovina u ovom entitetu.
Četrnaest godina kasnije, niko od potpisnika sporazuma nije živ, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton, posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri nedelje kasnije, 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv način.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. godine ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BiH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
I posle 14 godina od potpisiavanja Dejtona, prisutna su različita tumačenja ovog dokumenta. Postoji saglasnost da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u Bosni i Hercegovini, pa se zato smatra jednim od najuspešnijih mirovnih ugovora u svetu.
Različita tumačenja i posle 14 godina
Međutim, svaka strana u BiH i dalje ima svoje tumačenje tog sporazuma, kao i kancelarija visokog predstavnika.
Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović rekao ja da se u Republici Srpskoj u potpunosti izvršava slovo i duh Dejtonskog sporazuma, ali da "na drugoj strani postoje oni koji bi to rado menjali".
Nekadašnji lider HDZ-a u BiH Božo Ljubić smatra da, "u situaciji kada se BiH sve više pretvara u konfederaciju, sa bošnjačkom i srpskom većinom, Hrvati žele da imaju federalnu jedinicu sa hrvatskom većinom".
"To je sasvim legitiman zahtev i mi ćemo na tome insistirati", rekao je Ljubić.
Lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić rekao je da je na putu ka EU i NATO-u potreban "jedan funkcionalniji i efikasniji sistem, a mislim da Butmirski paket daje osnova za to i tu niko ne gubi".
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je nedavno u emisiji "Svedok" na RTS-u da "se 14 godina posle potpisivanja Dejtona u Sarajevu održava Veće za implementaciju mira, u uslovima neprekidnog mira, već 14 godina, što govori o apsurdu".
"Mi mislimo da visoki predstavnik treba da prestane da radi, da on smeta razvoju demokratije u BiH, da je smetnja Dejtonskom putu BiH", rekao je Dodik.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić rekao je da se boji da bi "demontiranje ravnoteže koja u BiH postoji već 14 godina, mimo volje bilo kojih od njenih komponenti, bilo vrlo opasno".
BiH je godinama bila bez zvanične verzije sporazuma, čija je kopija tek nedavno dostavljena institucijama te države, i to posredstvom francuske ambasade.
Svaka strana u BiH, kao i Kancelarija visokog međunarodnog predstavnika, imali su svoje prevedene primerke Sporazuma, dok u državnim institucijama tog dokumenta nije bilo.
