Neizvesna rasprava o Zakonu o upotrebi jezika u Sobranju

Iako je taj zakon bio predviđen kao prva tačka dnevnog reda današnjeg zasedanja, predsedavajući Talat Džaferi (DUI) je i nakon jednosatne pauze sednicu nastavio glasanjem o više drugih tačaka.

Nakon toga je Džafri ponovo dao polučasnovnu pauzu da bi se sastao sa šefovima poslaničkih grupa i dogovora o daljem radu parlamenta.

Prema oprečnim informacijama medija iz Sobranja u kojem vlada uočljiva konfuzija, VMRO-DPMNE je podnela dva zahteva Komisiji za mandantno imunitetska pitanja kojima traži odgovor da li ta stranka ima proceduralno pravo da podnese amandmane na Zakon o upotrebi jezika.

Džaferi je, naime, na samom početku preskočio raspravu o Zakonu o upotrebi jezika i prešao na druge tačke, što je VMRO-DPMNE doživela kao kršenje Poslovnika.

VMRO-DPMNE je, nakon što je u januaru prvi put usvojen pomenuti zakon, a predsednik Đorđe Ivanov odbio da ga potpiše i vratio ga parlamentu na ponovnu raspravu, podnela gotovo 36.000 amandmana, što je u parlamentu protumačeno da ta stranka želi da blokira rad Sobranja.

Za sada nije poznato da li će se o Zakonu o upotrebi jezika uopšte danas raspravljati u parlamentu.

Lider VMRO Hristijan Mickovski je ranije već napustio zgradu parlamenta, a potom demantovao da se uoči sednice sastao sa premijerom Zaevom i predsednikom parlamenta Džaferijem, kako su to neki mediji ranije preneli.

Uoči početka sednice ispred zgrade Sobranja okupio se veliki broj građana koji protestuju protiv usvajanja pomenutog zakona.

Veliki broj pripadnika policije se nalazi u i ispred zgrade parlamenta, a sve okolne ulice su zatvorene za saobraćaj.

Inače, deo stručne javnosti u Makedoniji jednoglasan je u oceni da premijer Zoran Zaev, predsednik parlamenta Talat Džaferi sa poslanicima albanske partije DUI i SDSM nisu i ne mogu biti iznad zakona kada je reč o kršenju Poslovnika i ignorisanja više od 36.000 amandmana koje je na Zakon o jeziku podnela najuticajnija opoziciona VMRO-DPMNE.

VMRO-DPMNE očekuje da će Zakon biti povučen

Skopski portal Kurir piše da Zaev pokušava da "proda državu" i grubo kršeći Ustav samo da bi ostao na vlasti u koaliciji sa albansom partijom DUI.

List navodi da Zaev pokušava da "progura" neustavni zakon o upotrebi jezika pred očima makedonske javnosti, te podsećaju da je upravo usvajanje tog zakona bio uslov za formiranje nove makedonske vlade nakon vanrednih parlamentarnih izbora u jesen 2016.

VMRO-DPMNE očekuje da će Zakon o dvojezičnosti biti povučen jer nosi ozbiljan dugoročni rizik za jedinstvo Makedonije. "Vlast mora da poštuje Poslovnik o radu parlamenta. Zakon o dvojezičnosti treba povući", smatraju u VMRO i dodaju da zaev svojim delovanjem samo uništava Makedoniju.

Odbacivanje više hiljada opozicionih amandmana najavio je juče predsednik parlamenta iz redova albanske DUI, Talat Džaferi, nakon sastanka sa šefovima svih poslaničkih grupa.

Dogovor političkih partija Albanaca o toj platformi postignut je neposredno nakon makedonskih izbora, u Tirani i uz svesrdnu pomoć albanskog premijera Edija Rame zbog čega je i nazvana "tiranska platforma".

Dvojezičnost bila uslov za obrazovanje aktuelne vlade

Uvođenje dvojezičnosti u Makedoniji bio je jedan od uslova za podršku nove makedonske vlade, na šta nije pristala VMRO-DPMNE, na čijem čelu je tada bio bivši premijer Nikola Gruevski.

Inače, novi, treći zakon o jezicima za poslednjih desetak godina predviđa da albanski konačno postane drugi službeni jezik u Makedoniji.

Predlog zakona nameće obavezu da se albanski jezik koristi u svim institucijama vlasti na državnom i lokalnom nivou. 

Makedonski je službeni jezik na teritoriji cele države i u međunarodnim odnosima.

Taj, kao i prethodni zakoni o jezicima, poziva se na Peti amandman na Ustav Makedonije, koji predviđa da "drugi jezik", koji govori najmanje 20 procenata građana, može da se koristi u službenoj komunikaciji.

Cenzus o brojnosti ispunjavaju samo pripadnici albanske nacionalnosti.

Određen je na osnovu popisa još iz 2002. godine, a popis iz 2011. prekinut je na samom početku, navodno, iz tehničkih razloga.

Cenzus od 20 odsto za upotrebu jezika najpre je važio samo na lokalnom nivou, u opštinama uglavnom u zapadnoj Makedoniji, zatim je proširen na Sobranje i deo državnih institucija da bi, zahvaljujući najnovijem predlogu, konačno postao drugi službeni jezik.