Koliko Pandorinih kutija Beč podnosi?

Austrijska vlada desnog centra predstavlja trenutno najzanimljivije polje evropskog političkog eksperimenta, na njoj se dokazuje ili ruši aksiom koji su postavili levi populisti: da su desni populisti štetni za državu. Bilo koju.

Taj politički aksiom se formirao polako, od kraja 2015. godine, da bi u kasno leto prošle godine stajao gotov i spreman, kao grafički raster ispleten od moralnih skrupula, koji će se prebaciti preko izbornih rezultata u Austriji i Nemačkoj ako prođu loše.

Oba izbora su, sa stanovišta levice, prošla loše. Šta sada – prihvatiti rezultate dok traje legislatura ili ih podrivati? Ili i jedno i drugo zajedno?

Raspored snaga je kompleksan. Nije sve u imenu, jer u grupu produkcije levog javnog mnjenja i politike spada, na primer, i konzervativni CDU Angele Merkel, pojedinačno i dalje najjača stranka u Nemačkoj.

Ministri iz redova slobodara odaju tajne Rusima?

Za razliku od zime 2000. godine, kad su protiv Austrije proglašene evropske sankcije zbog koalicije Šisel–Hajder, ovog puta nema jedinstvene politike kažnjavanja, ali je zato tu u istoj funkciji čitav niz sitnijih i krupnijih blokada, bojkota, moralnih invektiva i intriga na pola puta.

"Intrige na pola puta" su, recimo, one situacije kad neka javna ličnost kaže "u vladi bi trebalo da sede pametni ljudi", ali onda u medijima negira kako je rekla da u vladi sede glupi ljudi.

Jedna takva intriga se upravo zakotrljala prošlog petka, kada je Frankfurter algemajne cajtung objavio informaciju da je Angela Merkel prilikom nedavnog susreta prenela Sebastijanu Kurcu svoju zabrinutost "zato što sa policijom, vojskom i diplomatijom ministri iz Slobodarske partije drže ključne resore preko kojih se obavlja evropska razmena senzibilnih informacija".

Dalje, piše taj list, nemačka v. d. kancelarka je podsetila austrijskog nezrelog kancelara "da svi znaju kako slobodari traže blizinu s Rusijom, pa bi preko njihovih ministara u Moskvu mogli da stignu obaveštajni podaci, što bi ruskim tajnim službama otvorilo uvid u izvore zapadnih obaveštajnih službi. Beč zato mora imati razumevanja ako zapadne službe ne budu kao do sada spremne da dele podatke".

Prevedeno na jasni jezik i konkretne ljude, Mario Kunazek kao ministar vojske, Herbert Kikl kao ministar policije i Karin Knajsl kao ministarka diplomatije mogli bi, u perspektivi, da počine državnu veleizdaju. Oni su mogući veleizdajnici, ali to i dalje ne znači da je rečeno kako su oni spremni da počine veleizdaju.

Službeni Berlin i Beč odbijaju da potvrde ili demantuju takav sadržaj razgovora između Merkelove i Kurca prošle nedelje. O tome se u javnosti ne razgovara, argument je obe strane.

Frankfurtski list, međutim, nikako ne spada u listove koji izmišljaju vesti. Interpretiraju na svoj način, to da, kao i svi mediji u principu, ali za direktnu laž takvog ranga... Tom listu je previše stalo do vlastitog ugleda.

Zaključak je zato da se nešto u tom smislu zaista dogodilo. Niz logičkih premisa vodi do sledeće realne situacije: nemačka kancelarka Merkel je u poverljivom razgovoru onako majčinski zabrinuto upozorila mladog "Bastija" da je troje njegovih ministara u vitalnim resorima moguće nepouzdano i spremno na veleizdaju – ali da to ne misli ona, nego "da ne treba da se čudi" ako to misle drugi.

Free Republika Srpska!

Sledeća optužba glasi da slobodari uništavaju ugled austrijske države.

Počelo je prošle nedelje, tako što su Neosi (mala parlamentarna stranka) otkrili intervju koji je vicekancelar Štrahe krajem leta dao u Banjaluci. Sadržaj je prosleđen bečkom socijaldemokratskom listu Standard, a Standard ga je dalje proširio kao nagaznu diplomatsku minu.

Štrahe se u intervjuu čudio zašto međunarodna zajednica i dalje insistira na očuvanju Bosne i Hercegovine kada je ona "veštačka tvorevina koja ne funkcioniše", u multietničkom smislu je bez legitimiteta i kao takva "bez pozitivne budućnosti", pa bi stoga "trebalo razmišljati o alternativama", na primer o odvajanju Republike Srpske.

Iako je sa tri adrese – ministarstva spoljnih poslova, vladinog glasnogovornika i kancelarove kancelarije za evropske poslove promptno stigla reakcija da Austrija ne menja svoj stav prema državnom jedinstvu Bosne i Hercegovine, uzbuđenje javnosti se ne stišava, naprotiv.

Naravno, ima više javnosti, nisu svi podjednako uzbuđeni. Za ponoćne vesti ORF-a se u subotu javio dežurni balkanski ekspert sa bečkog Fakulteta političkih nauka Vedran Džihić i rekao kako je Štraheova izjava "opasna po društveno dobro" (gemeingefährlich).

Džihićevi stavovi: 1. Devedesetih godina se videlo kakvo zlo mogu izazvati separatističke tendencije. 2. Na Zapadnom Balkanu i danas ima nesređenih granica: Kosovo, Makedonija, Sandžak. 3. Svaka priča o granicama "otvara Pandorinu kutiju i uništava dugogodišnji, kontinuirani angažman EU i Austrije". 4. Istina je da Bosna kao država "ne funkcioniše", ali rešenje nije u tome da se ono što "ne funkcioniše" rasturi do kraja, već da mu se "podigne funkcionalnost kroz srastanje tri naroda". 5. Štrahe "ide u lov na glasove u srpskoj zajednici".

Sve skupa takva gomila defektne logike, od koje se vrti u glavi: 1. Zašto su "separatističke tendencije" koje su izazvale raspad Jugoslavije bile dobre, a one koje rasturaju Bosnu loše? 2. Čemu služi spominjanje Sandžaka u logičkom poretku sa Republikom Srpskom – ucena, pretnja? 3. Ko je i kada doneo odluku o definitivnom sadržaju Pandorine kutije? 4. Od kada se to nešto što ne funkcioniše mora popravljati, ali mu se "ne sme zadavati poslednji udarac"? Glavni argument kojim je Evropa prihvatila i aktivno podržavala raspad Jugoslavije je upravo bio taj da ona "nije funkcionisala". Tačno, Jugoslavija nije funkcionisala zato što se državnom silom više od sedamdeset godina radilo na "srastanju naroda". Odakle je sada "srastanje naroda" u Bosni postalo dobra stvar? 5. Zašto je pokušaj da se "srpska zajednica" u Austriji drži zadovoljnom vredna političkog prezira, ali je plemenito da se "bosansko-muslimanska zajednica" drži zadovoljnom, do mere da se jedan intervju u regionalnom listu naziva opasnošću po društveno dobro?

U petak su austrijski mediji preneli izjavu Muamera Bećirovića, sekretara omladinske organizacije Austrijske narodne partije, za jednu od 23 bečke opštine(!), koji od vlade zahteva da "konačno ukroti slobodare" jer oni "iz sve snage uništavaju austrijske spoljnopolitičke interese".

Iz kancelarovog ureda je stigla ljubazno-ironična reakcija kako je to jako lepo da nacionalni mediji prenose izjavu jednog opštinskog funkcionera omladinske organizacije, "jer to dokazuje da je omladinski duh sve relevantniji u Narodnoj partiji".

Bojkot, izolacija, stigma

Sledeći problem u funkcionisanju koalicije je parcijalni bojkot sa strane Izraela, što nije novo, i austrijske Jevrejske opštine (Kultusgemeinde), što je barem u tehničkom smislu novo.

Iduće subote (27. januara) je međunarodni Dan sećanja na žrtve Holokausta, širom Evrope se pripremaju državne komemoracije u to ime, pa tako i u Austriji, koja deli nešto kao istorijski patent na taj fenomen evropskog beščašća.

Ako na državnoj komemoraciji prisustvuje vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe, onda će Jevrejska opština bojkotovati komemoraciju, izjavio je njen predsednik Oskar Dojč.

Kako je Štrahe već potvrdio svoje učešće na manifestaciji, može se očekivati novi skandal, komemoracija za žrtve Holokausta uz orkestrirani bojkot preostalih 7.000 austrijskih Jevreja.

Naravno, Štrahe bi mogao odlučiti da ne zaoštrava stvari, ostane kod kuće i komemoraciju odgleda na televiziji, ali to je onda u međunarodnom smislu još gore po njega. Zamislite naslove "Štrahe ignorisao komemoraciju za jevrejske žrtve", piše austrijski Prese.

Kako je analitično pisanje o domaćim Jevrejima kao političkom faktoru tabu i za austrijske i za nemačke medije, Prese pola kaže a pola proguta da je jevrejski bojkot orkestriran od strane socijaldemokrata, dakle prevashodno dnevnopolitički, zato što su vodeći ljudi Jevrejske opštine članovi ili simpatizeri Socijaldemokratske stranke.

Stvar je štaviše paradoksalna jer se nijedna austrijska stranka nikad nije tako javno i otvoreno udvarala i dodvoravala Izraelu kao slobodari poslednje dve decenije, čak preko granica dobrog ukusa. Navodno je, kako javljaju dopisnici austrijskih medija iz Izraela, premijer Netanjahu spreman da ukine bojkot plavih ministara austrijske vlade, ali ga u tome sprečavaju jevrejske organizacije u Evropi.

Daske koje život znače

Osnovni ton leve inteligencije, u političkom smislu artikulisane kroz austrijsku Socijaldemokratsku stranku, jeste sledeći: kadrovima iz Slobodarske partije nedostaje znanja, stila i odgovornosti; kao državničke osobe, oni su ispod zahteva međunarodne situacije i njenih izazova; s njima nikad nisi siguran šta će reći, gde otići u posetu, ili, u slučaju Gudenusa, s kim će stupiti u brak.

Ovde se ne polemiše s takvim stavovima, samo se ilustruje kako zvuče neki od onih koji ih izgovaraju.

Dr Volfgang Petrič, bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu (1999–2002); diplomatski voditelj pregovora u Rambujeu koji su završili nediplomatski, u perspektivi krvavo; političar koji bi postao austrijski kancelar da su socijaldemokrate pobedile na izborima 2002, dao je prošlog četvrtka veliki intervju za Prese u kome sa visokih intelektualnih pozicija kritikuje sadašnju vladu.

Knajslova se mora osloboditi "slobodnih strelaca iz redova slobodara", Gudenus nije smeo da ode u posetu Republici Srpskoj, a kancelar Kurc mora prestati da priča "kako je on zatvorio balkansku rutu, kada to ne bi uspelo bez dogovora EU–Turska".

"Sa Turskom kao najvažnijom državom u regionu moraju se održavati intaktni diplomatski odnosi, a slobodari razgrađuju austrijske spoljnopolitičke kompetencije. Ja sam za pragmatičnu, dugoročnu politiku. Spoljna politika je bušenje debelih dasaka, a Turska je jedna posebno debela daska", naveo je Petrič.

Barem tri pitanja se urgentno nameću posle tog intervjua: 1. Da li je Republika Srpska deblja daska od Turske? 2. Da li bi Gudenus trebalo da se razvede od supruge, poreklom iz Republike Srpske? 3. U kojoj su to stolarskoj radionici formirane austrijske spoljnopolitičke kompetencije, čije nestajanje sad oplakuje nesuđeni socijaldemokratski kancelar?

Odgovore upisati na prvoj drvenoj ogradi.