Kakva je sudbina imovine srpskih firmi u Hrvatskoj?

Nova zakonska rešenja treba da omoguće da se neaktivna državna imovina daje u zakup preduzetnicima na deset godina, bez najamnine. U roku od tri godine oni treba da ulože tri miliona evra, a da se vrednost državne imovine uveća za 50 odsto. Ako ispune te uslove, stiču pravo na trajan otkup. 

"Šta se dogodilo sa 400 prodajnih objekata samo 'Borova', 'Ininim' pumpama po Srbiji, Crnoj Gori i ostalim bivšim jugoslovenskim republikama – rasprodano je sve. Mi nećemo to raditi. U vlasničke odnose, dok se ne reše imovinsko-pravni odnosi, niko neće dirati, ali nisu vlasnici ti koji tvrde da su vlasnici, oni su nevlasnici jer vlasnički odnosi nisu rešeni", poručuje ministar državne imovine u Vladi Hrvatske Goran Marić.

I Srbiji bi valjali propisi za neaktivnu imovinu, ocenjuje "Veritas", koji čitav problem vidi u posledicama ranijih zakona i ignorisanju sporazuma o sukcesiji.

"Mi smo se ponadali da se taj aneks G realizuje direktno: Vi dokažete da ste imali neku imovinu, odete na neki šalter i oni vam to vrate. Nema toga u Hrvatskoj", ističe Savo Štrbac iz "Veritasa".

Advokat Zoran Ristić zastupa 20 firmi koje potražuju imovinu u Hrvatskoj. Posle osam godina sporova pred hrvatskim sudovima, četiri je uspeo da pokrene u Strazburu. Uveren je da će ta instanca stornirati zakone koji se tiču imovine iz sukcesije.

"Onaj ko uzme u zakup, on će uložiti kako bi to ekonomski iskoristio. Nakon 10 godina, kad istekne taj rok o zakupu, ako mi dobijemo pred Strazburom, moramo da rešimo pitanje zakupca. Pitanje je njegovih isplata, odnosno uloga u tu imovinu i šta smo dobili – ništa", kaže Zoran Ristić.

"Jugobanka", "Geneks", "Železnice Srbije", NIS, samo su neke od firmi koje potražuju svoje objekte. "Simpo" milionski vredne prodajne salone, u Zagrebu, Splitu i Zadru, i magacin u Samoboru.

"To su objekti koji su na odličnim lokacijamau, u Zagrebu robna kuća od 1.584 metra kvadratna, u Splitu prodajni objekat koji je namenski za nameštaj 769 kvadrata", naglašava Slađan Distić, direktor "Simpa".

Predstavnici Srba u Saboru najavljuju da će od nadležnih u Hrvatskoj tražiti dodatna objašnjenja, šta sa imovinom koja je predmet spora.

"Bilo bi najbolje da države bilateralnim susretima političara razreše to pitanje kako bi se presekao taj gordijevski čvor sukcesije", rekao je Boris Milošević iz Samostalne demokratske srpske stranke.

Prema podacima hrvatskog Fonda za privatizaciju – firme iz Srbije polažu pravo na 319 objekata u Hrvatskoj. Sto pedeset osam je prodato, 30 dodeljeno na korišćenje, a za 40 zgrada vode se sporovi.