Pregovori o imenu Makedonije pri kraju, strah od mogućih nemira

Nakon nekoliko organizacija iz Soluna, čiji se pripadnici protive bilo kakvoj upotrebi reči Makedonija u imenu severnog suseda, u sredu se oglasio i Sinod Grčke pravoslavne crkve koji zastupa isti stav, što je izazvalo reagovanja državnih institucija.

Ovoj opciji priključila se u velikom broju i grčka dijaspora, uglavnom ona koja živi preko Atlantika.

Dojče vele na makedonskom jeziku tim povodom konstatuje da se čini da ova situacija brine grčku vladu koja se, kako se navodi, plaši da bi takva situacija mogla da dovede i do javnih nemira u grčkom društvu.

Otuda insistiranje vlasti da u ovoj završnoj fazi sve u vezi sa razgovorima bude diskretno i daleko od radoznalih novinara.

Tako, na primer, i današnji sastanak dvojice ministara spoljnih poslova, Nikosa Kocijasa i Nikole Dimitrova, biće održan na nepoznatoj lokaciji.

Grčka pravoslavna crkva, koja se protivi upotrebi reči Makedonija u bilo kom obliku u imenu Makedonije, očekuje da vlada, koja predvodi razgovore o sporu sa imenom, razume zabrinutost Crkve.

Crkva, naime smatra, da to nije samo nacionalno, već i crkveno pitanje i da o tome imaju prava da se izjašnjavaju.

U analizi Dojče velea se navodi da u ovom trenutku nije jasno da li će stavovi svih opcija biti uključeni u pregovarački proces sa pravnog, političkog i jezičkog stanovišta.

Ublažavanje varnica iz GPC 

Grčka je zato, navodi se, fokusirana na ublažavanje varnica koje dolaze iz Grčke pravoslavne crkve i jednog broja grčkih organizacija koje zastupaju isti stav i najavile su održavanje protestnog mitinga 21. januara u Solunu i drugim gradovima i opštinama. 

S druge strane, postoje stranke koje smatraju da će Grčka skupo platiti nerealne odluke iz prošlosti koje su se pre svega rukovodile populizmom kada je reč o imenu Makedonije.

Oni ne spore da Crkva treba da igra važnu ulogu, ali u okvirima svojih nadležnosti, dok je pitanje sprovođenja spoljne politike isključivo u nadležnosti vlade.

Neimenovani zvaničnik grčke vlade izjavio je za atinski dnevnik Katimerini da se Crkva meša u diplomatska pitanja zemlje, a ne dozvoljava da se država meša u pitanja Crkve.

U tekstu Katimerini se obrušio na stav Crkve pitanjima i konstatacijamaa: Da li je crkveno rukovodstvo odlučilo da se priključi neonacističkom pokretu Zlatna zora, da li je Crkva odlučila da otvoreno ometa politiku zemlje, čime je, kako smatraju, prešla granicu svoje nadležnosti i da li bi možda trebalo pitati Crkvu kakvo bi ime njoj odgovaralo.

O stavu crkve obavešten i Cipras 

Katimerini zatim konstatuje da Crkva čak nije ni pokušala da od vlade dobije informaciju o toku pregovaračkog procesa, te da bi Crkva trebalo da bude naročito fokusirana na nacionalni interes, a ne na lične interese sveštenstva.

Ovi stavovi Katimerinija, objavljeni na osnovu stavova neimenovanog izvora iz Ministarstva spoljnih poslova, komentarisao je takođe neimenovani član Svetog Sinoda GPC rekavši da se Crkva ne meša u politiku, ali da ima pravo da iznese svoje mišljenje, "osluškujući agoniju grčkog naroda".

Grčka crkva je, inače, o svom stavu obavestila i premijera Aleksisa Ciprasa: "Grčka crkva rečju sveštenstva i naroda od davnih vremena svedočila je o grčkom karakteru Makedonije, stoga ne možemo prihvatiti dodelu pojma 'Makedonija' ili izvedenih reči kao komponente u imenu druge države, koja će imati uticaj u ime raskošne samoproklamovane crkve 'Makedonije'. Očekujemo da odgovorna grčka vlada, koja rukovodi ovim itanjem da razume zabrinutost crkve, što je zabrinutost kosmopolitskog helenizma".

A grčki episkop Jeronimos je nakon dvodnevnog zasedanja Sinoda GPC rekao da Crkva ima svako pravo da bude zaintresovana za određeno pitanje jer to nije samo nacionalno, već i crkveno pitanje.