Plenković: Hrvatska u očima EU nije nesimpatična, već nestaško

Tako je Plenković odgovorio na pitanje novinara na tribini "Pres-kluba Evropa", a na pitanje da li je Hrvatska u evropskim očima nesimpatična zbog nerešenih pitanja sa susedima.

"Ne bih rekao da smo nesimpatični. Ali postoje tendencije da se stavi nekakva etiketa da smo nekakav nestaško koji ima malo nešto sa Mađarima, malo nešto sa Slovencima, malo sa BiH, malo sa Srbijom. Naša je politika: svoje poštujemo, čuvamo, tuđe ne diramo", odgovorio je Plenković.

Dodao je da sve što Hrvatska želi je da se primenjuju ona načela od 25. juna 1991, katastarske granice, poštovanje međunarodnog prava.

"Što više pokazujete svojim partnerima da ste spremni argumentovano, odvažno i civilizovano zauzimati se za svoje interese, to vas više cene. Ne vidim tu problem niti verodostojnosti niti uvažavanja, naprotiv", rekao je Plenković, prenela je HRT.

Za sutra je u Zagrebu najavljen ranije odloženi susret Plenkovića sa slovenačkim kolegom Mirom Cerarom.

Tim povodom Plenković kaže da bivše republičke granice treba da budu i nekakav temelj u rešavanju graničnog spora sa Slovenijom.

"Cerar sutra u Hrvatsku dolazi sa stavom da Hrvatska treba da malo popusti, napravi određeni iskorak", rekao je hrvatski premijer.

Govoreći o očekivanjima od tog susreta, Plenković je rekao da arbitražna presuda u mnogim aspektima, kada je reč o kopnenoj granici, praktično sledi temeljno načelo koje je hrvatski pravni tim sve vreme zastupao, a to je katastarska granica.

Napominje, međutim, da to ne znači da prihvata tu presudu niti da ona za Hrvatsku ima pravno značenje.

Dodaje i da hrvatska javnost treba da zna da na kopnu nema nijedne kuće, nijedne porodice koja bi ostala s druge strane granice.

"Što se tiče Slovenije, ima po mom sudu manje od stotinak takvih. Stav je Hrvatske da sa Slovenijom treba kontinuirano razgovarati o graničnom sporu, bez tenzija, incidenata i jednostranih poteza. Cilj je pokazati određeni nivo poverenja i prijateljstva", rekao je Plenković uoči susreta sa Cerarom.

Upitan šta je, prema njegovom mišljenju, obeležilo ovu godinu, Plenković je rekao da je to godišnjica Rimskih ugovora, izbor francuskog predsednika Emanuela Makrona i ostanak nemačke kancelarke Angele Merkel.

A na pitanje šta je bilo negativno u ovoj godini, hrvatski premijer kaže:

"Mislim da ove godine nije bilo toliko problema kao što ih je bilo lani. Ali, ako je relativni pobednik na izborima u Francuskoj Marin le Pen i u Ujedinjenoj Kraljevini Najdžel Faraž, a u Poljskoj je to bila Pravo i pravda, onda je to očiglednoo jedan talas populizma. Po mom mišljenju, kapitalna je greška Dejvida Kamerona da ide na referendum o nečemu što već ima", rekao je hrvatski premijer.

Na pitanje koliko države članice unutar Unije razumeju složenost političke situacije u Bosni i Hercegovini, Plenković kaže:

"Kako ko. Veliki akteri poput SAD, Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije znaju više nego dovoljno."

To su, objašnjava, zemlje koje igraju sve moguće utakmice istovremeno, imaju snage za to.

"Zemlje koje su blizu Bosni i Hercegovini – Hrvatska, Slovenija, Austrija, Mađarska, Bugarska, Rumunija i Grčka – takođe percipiraju događaje u BiH. Interes 'drugog prstena' i malo daljih zemalja za svakodnevne detalje u bilo kojoj od zemalja jugoistoka Evrope, uključivši Bosnu i Hercegovinu, znatno je manji", kaže premijer Hrvatske.