Austrijska vlada i kancelar položili zakletvu

Polaganje zakletve proteklo je uz brojne proteste u Beču, od kojih je jedan održan i ispred kancelarije predsednika.

Predsednik Austrije Aleksander van der Belen je članovima vlade poželeo da imaju što manje stresa u budućem radu.

"Želim vam što više uspeha u radu narednih godina i da nemate mnogo stresa", naglasio je Van der Belen.

On je sa svakim ministrom popričao nakratko nakon polaganja zakletve, a ceremonija je, za razliku od prve vlade narodnjaka i slobodara 2000. godine, između predsednika i članova vlade bila potpuno opuštena i prijateljska.

U svom obraćanju, Van der Belen je pohvalio članove nove vlade, koji su, kako je kazao, konstruktivno pristupili pregovorima o koaliciji. Istovremeno je poručio da vlada mora da radi na osnovu poštovanja osnovnih i ljudskih prava, te da bude jasno proevropska.

Nova vlada, prema njegovoj proceni, dolazi na vlast u povoljnim okolnostima, pošto se privreda dobro razvila.

Zadatak nove vlade je, kako ističe, da iskoristi povoljne okvire i doprinese socijalnom miru.

Izrazio je razumevanje i za one koji skeptično gledaju na novu vladu.

"U demokratiji je tako, postoje različita mišljenja", istakao je Van der Belen povodom protesta koji su organizovani pred polaganje zakletve.

I novi kancelar Sebastijan Kurc komentarisao je demonstracije, ocenivši da je legitimno da u Austriji svako može da ispolji svoj stav.

Dodao je da je posetio mnoge zemlje gde to nije moguće, i gde ne postoji pravo na slobodno mišljenje.

"Koliko je legitimno to što mi je 15. oktobra na izborima mnogo ljudi poklonilo poverenje, toliko je legitimno i da neki ljudi imaju nešto protiv toga", zaključio je Kurc.

Austrijskoj policiji je bilo prijavljeno devet demonstracija koje su organizovane na različitim delovima centra grada, da bi se povorke na kraju spojile u centru, na trgu Heldenplac, nedaleko od sedišta vlade i predsednika zemlje.

Na proteste su pozvali udruženje studenata, udruženje đaka, brojne levičarske organizacije, među kojima su bile i one najekstremnije, čiji su učesnici došli, i pored zabrane, zakamufliranog lica.

Učesnici demonstracija, kojih je bilo više hiljada, uzvikivali su parole protiv učešća desničarske Slobodarske stranke u novoj vladi i upozoravajući da se time "vraća fašizam" u Austriju.

Moglo se čuti i da se protiv te vlade treba boriti na ulicama, štrajkovima sve dok ne bude svrgnuta.

Policija je zbog protesta uvela zonu zabrane pristupa oko vladinih zgrada u centru Beča, a tu zonu obezbeđuje oko 1.500 policajaca.

Kurc najmlađi predsednik vlade na svetu

Inače, sa 31 godinom Sebastijan Kurc je polaganjem zakletve postao najmlađi predsednik vlade ne samo u istoriji Austrije, već uopšte u svetu.

Do sada najmlađi austrijski kancelar bio je Leopold Figl, koji je 1945. prilikom polaganje zakletve imao 43 godine.

Ukoliko se Kurc bude zadržao na mestu kancelara do godina Figla kada je došao na tu funkciju, ušao bi ponovo u istorijske anale – ovaj put kao šef vlade sa najdužim stažom od Drugog svetskog rata.

Trenutno rekord po dužini staža kao kancelar drži Bruno Krajski, koji je od aprila 1970. do maja 1983. bio na čelu austrijske vlade.

Krajski je, kada je prvi put položio zakletvu, imao 59 godina.

Nakon što Kurc bude položio zakletvu, odlazeći kancelar Kristijan Kern ulazi u anale kao šef vlade sa najkraćim stažom od svega godinu i po.

Pre njega na mestu kancelara sa najkraćim stažom nalazio se Alfred Guzenbauer, koji je na čelu vlade proveo godinu i jedanaest meseci.

Kurc je uspeo nešto što poslednjih decenija Narodna partija na čijem je čelu dugo nije izborila.

On je posle Volfganga Šisela drugi kancelar iz redova Narodne partije od 1970.

Prethodno, odnosno od 1945. godine je u četiri navrata Narodna partija postavljala kancelara, ali je potom od 1970. svih sedam šefova vlade postavljala Socijaldemokratska partija.