Đukanović: Srbi u Crnoj Gori nisu dijaspora

"Srbi u Crnoj Gori ne mogu biti tretirani kao dijaspora i to ne zato što su većina njih postali Srbi u političkim procesima devedesetih, nego prvenstveno zbog toga što su i oni i svi njihovi preci rođeni u Crnoj Gori", rekao je Milo Đukanović za Pobjedu.

Bivši crnogorski premijer kaže da ne želi da iz postojanja Srpske kuće u Crnoj Gori izvodi negativne zaključke, jer i Crna Gora ima Crnogorsku kuću u Srbiji.

Smatra pogrešnom percepcijom to što ga, kako kaže, deo beogradske javnosti optužuje da je Vučića doveo na vlast u Srbiji.

"Jer, niti imam moć, niti želju za tako nešto. Najzad, priroda odnosa predsednika Vučića i mene je takva da, sve i kada bismo imali te namere, jedan na drugog ne bismo mogli uticati", kaže Đukanović.

Na pitanje je li zvanični Beograd znao šta se sprema 16. oktobra prošle godine u Podgorici s obzirom na to da je "zavera pripremana upravo na teritoriji Srbije", Đukanović je odgovorio da je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić "dan ili dva nakon završenih izbora u Crnoj Gori izašao sa korigovanim ocenama i informacijama prikupljenim od strane tamošnjih državnih organa koje nedvosmisleno ukazuju da je teritorija Srbije zloupotrebljena za pokušaj destabilizovanja Crne Gore, kao i da je jedan broj građana Srbije učestvovao u aktivnostima koje su po našu zemlju mogle imati opasne posledice".

"Ne mogu vam odgovoriti kada je ko od zvaničnika Srbije informisan o saznanjima njihovih bezbednosnih službi. Iz onoga što sam video u njihovom dosijeu, jasno je da taj materijal nije nastao 16. oktobra, već znatno ranije", kazao je Đukanović.

Odgovarajući na pitanje je li video dosije srpskih službi bezbednosti, Đukanović je odgovorio da jeste i da je to veoma obiman i detaljan dosije koji sadrži ubedljive dokaze iz kojih se lako i verodostojno može zaključiti o kojim je ruskim i srpskim državljanima reč i ko su zapravo arhitekte i ključni izvođači pokušaja nasilnog preuzimanja vlasti u Crnoj Gori".

Naveo je da je saradnja crnogorskih i srpskih institucija bila ispod njegovih očekivanja "već od kraja oktobra".

"Dakle, značajno pre završnice kampanje za predsedničke izbore u Srbiji. Već sam vam kazao da sam veoma detaljno pregledao dosije srpskih službi o onome što se Crnoj Gori spremalo i ta dokumenta su, nažalost, u veoma malom obimu dostupna crnogorskim pravosudnim organima", navodi Đukanović.

Rekao je i da, prema njegovim saznanjima, nije bilo Vučićeve intervencije da se jednom od optuženih, Andriji Mandiću, dozvoli da prisustvuje obeležavaju godišnjice hrvatske akcije "Oluja" u Srbiji, iako je bivši srpski premijer znao da se čelniku Fronta sudi za najteže delo.

"Ne dugujem ništa ni Zapadu ni Istoku" 

Predsednik Demokratske partije socijalista smatra da Crna Gora nije napravila nijedan potez s ciljem da poremeti odnose Crne Gore i Rusije, da je pogoršanje odnosa između dveju država zapravo refleks poremećaja na globalnoj sceni, kao i da ništa ne duguje ni Zapadu ni Istoku.

U vreme raspada Jugoslavije, kaže Đukanović, Moskva je više puta humanitarno i na druge načine pokazivala prijateljstvo prema Crnoj Gori, što je posebno došlo do izražaja tokom priprema za obnovu crnogorske državne nezavisnosti.

Naveo je da su ruski predsednik Vladimir Putin i on o tome "veoma otvoreno razgovarali", te dodao da je Rusija među prvima priznala nezavisnost Crne Gore.

Bivši premijer je rekao da je sa Putinom razgovarao i o crnogorskom članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji. "O tome sam ga veoma direktno obavestio nakon referenduma, tokom sastanka u Sočiju 2006", kazao je Đukanović.

Na pitanje kako je Putin reagovao, lider DPS-a navodi: "Veoma ljubaznom upitnošću: da li je to, pitao je, zaista neophodno Crnoj Gori. Rekao sam da je – ne samo Crnoj Gori, nego i Balkanu lišenom pouzdanih samoregulatornih mehanizama vlastite stabilnosti – neophodno da kroz evroatlantske integracije unapredi svoju bezbednost", rekao je Đukanović.

Zvanična Moskva je, kako je rekao, "očito propustila da uoči da ovo više nije Crna Gora koja će, umesto za svojim, ići za interesima Srbije ili Rusije".

"Ovo je nova i odgovornija Crna Gora, koja je 1999, tokom NATO intervencije na SRJ, Slobodanu Miloševiću rekla – ne, to nije naš rat; naš je interes da živimo u miru. Najzad, to je Crna Gora koja je 2016. Rusiji jasno poručila da poštuje crnogorsko-rusko prijateljstvo, naše istorijske veze, ali i da je članstvo u NATO-u i EU naš slobodan izbor i da očekujemo, posebno od prijatelja, da on bude uvažen", ističe Đukanović.

Lider DPS-a i možda budući kandidat na predsedničkim izborima u Crnoj Gori kaže i da ga ljutnja prema bilo kome nikad ne bi mogla navesti da radi protiv interesa Crne Gore. 

To, prema njegovim rečima, potvrđuje "i moje kontinuirano zalaganje za ulazak i naše zemlje i Zapadnog Balkana u EU i NATO".

Đukanović negira navode ruskih ministara odbrane i spoljnih poslova, Sergeja Šojgua i Sergeja Lavrova, da nešto duguje Rusiji.

"Ne dugujem joj ništa! I to znaju svi u Moskvi koji su iole upoznati sa crnogorsko-ruskim odnosima. Posebno gospoda Lavrov i Šojgu, sa kojima sam, sticajem okolnosti, godinama unatrag imao odnose znatno bliže od oficijelnih", kaže Đukanović.

To se, tvrdi, primenilo, ne njegovom krivicom, jer je, kako je objasnio, "Moskva valjda očekivala da se odreknemo sebe zbog interesa Rusije".

"Moj 'dug' prema Rusiji je to što nisam izdao Crnu Goru! Najzad, da sam ikada tokom svoje političke karijere dozvolio da me neko zadužuje, sigurno bih se danas ponašao servilno i snishodljivo. Ovako, uzdignuta čela mogu pogledati svakome u oči, i u Crnoj Gori i u Rusiji", kazao je Đukanović.