Gardijan: Plenković prvi evropski premijer koji je podržao ratnog zločinca

Ovo je prva objava nekog čelnika vlade države iz Evropske unije koja podržava osuđenog ratnog zločinca, piše Gardijan, a prenosi portal Indeks.

"Ovo samoubistvo samo će zacementirati ono što javnost već misli o Haškom sudu", smatra Mina Vidaković iz novinske agencije Sense.

"U Srbiji i u hrvatskoj javnost i mediji su zabrinutiji zbog optuženih nego zbog žrtava", dodaje Mina Vidaković.

"Pretvaranje u žrtvu"

Ne propituje samo Gardijan reakcije hrvatskih zvaničnika povodom Praljkovog samoubistva.

Austrijski dnevnik Standard objavio je veliku analizu pod naslovom "Hrvatska desnica profitirala je od samoubistva ratnog zločinca Praljka", u kojoj naglašava da hrvatska vlada nema nikakve pravne opcije kako bi uspešno pokrenula reviziju haške presude hercegovačkoj šestorki.

Na početku teksta opisuje se kako su se u Mostaru i Zagrebu palili lampioni u čast ratnog zločinca Slobodana Praljka, koji se otrovao u haškoj sudnici nakon što mu je potvrđena kazna zatvora od 20 godina.

Standard konstatuje da se prema reakcijama hrvatskih nacionalista na Praljkovu smrt može pogrešno zaključiti da dotični nije ratni zločinac nego svetac. "Svoje pretvaranje u ikonu Praljak je očito planirao", te je računao da će njegovo samoubistvo imati političke posledice.

Jedna od njih je da hrvatska vlada odbija da prihvati presudu hercegovačkoj šestorci, iako je dosad presude iz Haga poštovala. Praljkovo "pretvaranje u žrtvu" u zapećak je gurnulo prave žrtve, muslimane koje je u srednjoj Bosni i Hercegovini ubijao i proganjao HVO, piše Standard.

"Malo racionalnih glasova"

Ističe se i da je premijer Andrej Plenković, inače "više umeren nego konzervativno-nacionalistički političar", počeo da govori o nepravednoj presudi, te najavio "pravne i političke korake", iako i sam zna da ne može ništa učiniti. To je za Standard potvrdio i portparol Haškog suda, koji naglašava da su sve pravne mogućnosti iscrpljene.

"U Hrvatskoj se može čuti malo racionalnih glasova" oko presude hercegovačkoj šestorci, a među njima su bivši predsednik Ivo Josipović i bivša ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić, navodi austrijski list.

Glasniji su ipak političari koje su od presude napravili veliko nacionalno pitanje, poput predsednice Kolinde Grabar Kitarović, koja "već sada skuplja glasove nacionalista za reizbor 2019. godine". Ona je Praljka hvalila i pre presude i nasuprot činjenicama utvrdila da Hrvatska nije bila agresor u BiH. Tome se pridružio i Plenković, koji je suprotno istini izjavio da Srbija nije osuđena za udruženi zločinački poduhvat u Hagu.

Takođe, poznati nemački nedeljnik Špigel je na svojem portalu, inače jednom od najposećenijih u Nemačkoj, objavio veliki članak u kojem se zgražava nad činjenicom da "Hrvatska tuguje zbog jednog ratnog zločinca".

Bezbednosni propusti

Gardijan se u svom članku pozabavio i potencijalnim bezbednosnim propustima u haškoj sudnici.

Istraživači u Haškom sudu trude se da zakrpe sve bezbednosne propuste u strahu da će se i ostali zatvorenici odlučiti na "Praljkov potez", pišu o dramatičnom samoubistvu.

Praljkovo samoubistvo, koje su preneli mediji širom sveta, ruga se sudskim bezbednosnim procedurama. Osim što je holandska policija otvorila svoju vlastitu istragu, Sud je angažovao gambijskog sudiju Hasana Džalova kako bi saznali kako je Praljak uopšte došao do bočice kalijum-cijanida koja ga je ubila.

Istraga će započeti s najočitijim bezbednosnim propustom - pitanjem kako je moguće da nijedan čuvar nije bio dovoljno blizu Praljka da mu otme otrov iz ruku.

Na većini haških suđenja, uz bok optuženima stajali su čuvari u plavim uniformama. Tako su dvojica stajala s obe strane Ratka Mladića prošlog meseca. Međutim, nijedan čuvar nije stajao uz Praljka, osuđenog na 20 godina zatvora zbog zločina protiv muslimana i nijedan nije primetio bočicu u Praljkovim rukama.

Opuštanje s pravilima

"Inače su dva čuvara iza optuženog, ali ovaj put nije bilo tako", rekao je jedan hrvatski zvaničnik čije ime Gardijan ne navodi jer nije ovlašćen za razgovor s medijima.

"Hrvatski mediji pišu kako je moguće da je činjenica da je to bio poslednji dan rada haškog suda doprinela opuštanju s pravilima", dodaje.

Istraživači žele da saznaju kako je Praljak uneo otrov, i pored pretresa i skenera koji su obavezni za sve optužene koji ulaze i izlaze iz suda. Ako uzmemo u obzir smrtonosnost kalijum-cijanida, zvaničnici mogu da budu srećni što ga je upotrebio samo na sebi.

Nusproizvod teških kazni

Samoubistvo je bilo već prisutno u Haškom sudu, kao nusproizvod teških kazni koje su se izricale zbog užasnih zločina počinjenih u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, piše Gardijan. 

Dva haška zatvorenika, obojica Srbi, obesila su se u zatvorskim ćelijama. Slobodan Milošević, najpoznatiji haški optuženik, navodno je krijumčario antibiotike u svoju ćeliju kako bi pogoršao srčano stanje koje ga je ubilo pred kraj trogodišnje parnice 2006. godine.

Posetioci u Haškom sudu podvrgnuti su skenerskim pretragama, a zabranjeno je unošenje svih tečnost. Međutim, sudije nisu uvele intenzivnije telesne pretrage, bojeći se nezadovoljstva javnosti.

"Pretrage su slične onima na aerodromima, samo nisu toliko intenzivne. Da su intenzivnije, ljudi bi se pobunili", kaže dr. Erik Gordi.

Postoji bojazan da će samoubistvo okaljati uspehe Suda koji je zatvorio desetak ratnih zločinaca i uveo niz presedana u međunarodnom pravu.