Brioni, Goli otok, Kumrovec – Hrvatska nema ideju za jugoslovensko nasleđe

Navodi se da je Muzej na Golom otoku "mesto sećanja bez koncepta", kao i da je postavka slabo napravljena, pa je i deo eksponata bez odgovarajućih natpisa.

"Otok bio mogao biti centralno mesto sećanja na propalu Jugoslaviju", piše Noje cirhen cajtug i dodaje da je u stvanosti to mesto na kojem žrtve nisu dostojanstveno obeleženo.

"Goli otok nije, s druge strane, ni odgovarajuće turistički iskorišćen, jer bi mogao biti predstavljen kao "'jugoslavenski Alkatraz'", dodaje list.

List piše da se nadležni u Hrvatskoj i društvo ne znaju odgovarajuće i dostojanstveno postaviti prema tim važnim istorijskim temama, što je samo još jedan simptom "nerazrešenih konflikata koji prave podele".

Opisujući svoju posetu Golom otoku autor teksta Andreas Ernst kaže da turiste dočekuje suvenirnica u kojoj se može fotografisati sa pločom sa zatvoreničkim brojem ili u zatvorskom odelu, što se smatra "nukusnim".

Podseća da se na otoku nalazio logor "jugoslavenskog diktatora Tita" u kome je bilo oko 16.000 ljudi i da ponuđena "zabava za turiste izgleda groteskno s obzirom na muke koji su mnogi ljudi na ovom otoku doživeli".

Naglašava da je kasnije Goli otok postao zatvor za kriminalce, a ne političke protivnike, te da je konačno zatvoren 1988. godine. Do tada je na njemu izgubilo život oko 400 ljudi.

Noje cirhen cajtug napominje da je logor osnovan nakon Titovog raskida sa Staljinom, kao i da je Goli otok bio njegova lična odluka.

"Nesumnjivo je u partiji i armiji bilo fanatičnih pobornika Staljina, koji nisu mogli da podnesu Titovo odvajanje. Protiv ove 'pete kolone' je sprovedena brutalna čistka staljinističkog tipa – nekoliko reči, vic ili ispad besa su bili dovoljni da stari drugovi završe na Golom otoku", piše list i konstatuje da to mesto "svedoči o najmračnijem periodu te države i njene represije, koja je sredinom šezdesetih značajno popustila".

Napominje se i da je u Kumrovcu, čije se uređenje hvali, Titov život predstavljen kroz rodnu kuću i raskošnu sahranu "na kojoj je bilo 128 svetskih delegacija", ali da o životu jugoslavenskog lidera između te dve tačke nema ništa.

"I četrdeset godina nakon Titove smrti hrvatsko društvo nije našlo način zauzeti jasan stav prema Titu", naglašava Noje cirhen cajtug i dodaje da "jugoslavensko nasleđe deli hrvatsko društvo – konzervativno-katolička desnica jugoslavensku ideju smatra pretnjom i maskom za velikosrpstvo, dok je za levicu Tito simbol borbe protiv okupacije i fašizma, čega je simbol fašistička NDH, 'marioneta Italije i Nemačke"'.

Kao treću ključnu lokaciju Titovog nasleđa u Hrvatskoj list navodi Brione, koji se opisuju kao raj i Titova letnja rezidencija u kojoj je primao mnoge svetske državnike, ali i filmske zvizde poput Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona.

Brioni su primer "glamura diktatora", danas nacionalni park na kome je vreme stalo 1980. godine.

Napominje se i da se među današnjim gostima Briona nalaze i neki poznati kulturnjaci, poput Radeta Šerbedžije, koji na Malom Brionu leti priređuje pozorišne predstave poput "Kralja Lira".

Na Brionima se "ne gaji ni Titov kult niti se njegova epoha prećutkuje", ali i oni ilustruju neodlučnost hrvatskog društva prema Titovom nasleđu, kao i Goli Otok i Brioni, samo na poseban način.

"Na Brionima vlada neverovatan šarm", piše švajcarski list.