Život migranata na grčkom ostrvu Kos – od spasa do očaja

U žicom ograđenom kampu (Pili) na grčkom ostrvu Kos, desetak kilometara udaljenom od prvog naseljenog mesta, boravi oko 900 izbeglica. Svi bi da odu odatle. Tako i advokatica Ali Pajman iz Iraka, koja ne može da sakrije očaj zbog života u kontejneru i sve manje vere da će dobiti papire za Nemačku.

"Neću da ostanem u Grčkoj, veoma sam umorna i moja deca su izmučena, sve žene ovde su umorne", kaže Ali Pajman.

Dok ekipa RTS-a razgovara sa Pajmanovom, okupljaju se i ostali, mole za pomoć, ne žele da ih deportuju u Tursku, ali ni da ostanu na ostrvu. Upravo to su mogućnosti koje imaju, otkako je Sporazumom Evropske unije i Turske zatvorena balkanska ruta za njihov put dalje u Evropu.  

"Molim vas, otvorite granice, hoću da idem kod mog brata, on hoće kod svoje sestre, molim vas, otvorite granice", ističe izbeglica iz Iraka Ali Pajman. 

Granice su zatvorene, ali krijumčari nalaze put, ne prezajući ni od čega – plastičnim čamcima predviđenim za mali broj ljudi prevoze na desetine migranata dovodeći ih u opasnost. Grčka obalska straža zato patrolira 24 sata dnevno. 

"Oni mnogo rizikuju jer ne poznaju more, ne znaju gde se nalaze, nemaju pojma koliko je ovaj prelazak opasan", kaže komandant Grčke obalske straže na Kosu Konstantinos Jajelis.  

Između ostrva Kos i turske obale je svega pet do šest kilometara. Ekipa RTS-a je na grčko-turskoj granici, na mestu na kojem je Grčka obalska straža izvela hiljade akcija spasavanja ljudi sa pretrpanih brodova koji su iz Turske pokušavali da se domognu grčke obale.  

Migranti koji su se domogli grčkog kopna su u daleko boljoj situaciji. Mladi Avganistanac zahvalan je Grčkoj pošto je sa troje dece smešten u jedan atinski apartman, ali njegova supruga i najmlađi sin su u Nemačkoj.

"Krijumčari su nam neprestano obećavali da će nas sve zajedno poslati odavde, a onda samo uzmu novac i nestanu. I pošto smo izgubili 10.000 evra, a nismo imali nikakav rezultat, shvatili smo da je najbolje da se razdvojimo", objašnjava izbeglica iz Avganistana Vahid.

Dok u neizvesnosti čekaju papire kako bi se porodica ponovo okupila, Vahidov 11-godišnji sin svestan je mogućnosti da u Grčkoj ostane duže.

"Ako ne odem u Nemačku kod mame i brata i ako i sledeće godine budem bio u Grčkoj, ići ću na plivanje i naći ću drugare da idemo zajedno", kaže Vahidov sin Mustafa. 

Već jednom su odbijeni, ali ne odustaju, za to vreme deca idu u školu, a otac uči nemački. Nekad je radio za velike međunarodne korporacije i sprema se da ponovo zarađuje.