Predsednički izbori u Sloveniji

Tu funkciju su do sada obavljali Milan Kučan u dva mandata, Janez Drnovšek, Danilo Turk i Borut Pahor, aktuelni predsednik koji se boriti za još jedan mandat.

Ako ga bude, drugi krug će biti održan 12. novembra.

Kandidati su: Ljudmila Novak iz stranke Nova Slovenija - hrišćanski demokrati, Marjan Šarec sa Liste Marjana Šarca, Maja Makovec Brenčič iz Stranke modernog centra - SMC, Borut Pahor sa liste Dejan Židan i grupa birača, Angela Likovič, koja predstavlja Glas za decu i porodicu i Boris Popovič sa liste Slovenija zauvek.

Kandidati su i Romana Tomc iz stranke Slovenske demokratske stranke - SDS, Suzana Lara Krause sa liste SLS - Slovenska narodna stranka i Andrej Šiško iz Pokreta Sjedinjena Slovenija.

U birački spisak je upisano 1.716.039 sa pravom glasa.

U Sloveniji ne postoji, inače, veliki interes za predsedničke izbore, iako se radi o najvišoj poziciji u državi, kojoj su potrebni avangardni političari novog doba i za izazove u budućnosti.

Među kandidatima za predsednika države nisu ključni političari u državi, a izborna kampanja ne pobuđuje pažnju šire javnosti.

Smatra se da je Sloveniji potreban predsednik ili predsednica sa vizijom, koji mora zajedno sa drugim akterima na slovenačkoj političkoj i društvenoj sceni potražiti opšti društveni konsenzus o budućnosti te republike sa jasno opredeljenim ciljevima za budućnost, jer se događaju velike geopolitičke promene, koje se tiču svih zainteresovanih strana.

Slovenija, smatraju analitičari Međunarodnog instituta za balkanske i bliskoistočne studije (IFIMES), mora sebi da postavi nove ciljeve, uprkos tome što je članica EU.

Izgovaranja, da će država u osnovi slediti politiku EU odnosno zvaničnog Brisela ukazuju na to, da Slovenija nema jasne vizije za budućnost.
Država bi, smatra se, morala da pronađe svoja rešenja i realizuje svoje interese, što znači da mora da razvija bilateralne odnose izvan EU i traži nova tržišta, na kojima do sada Slovenija nije bila ili je bila neznatno prisutna.

Slovenija se, naime, od 2008.godine nalazi u kompleksnoj ekonomskoj i političkoj situaciji.

Pojedine bonitetne agencije su u poslednjem periodu prilikom davanja ocena Sloveniji, smanjile njene političke rizike, što znači, da se polako poboljšava politička situacija u državi.

Država je još od osamostaljivanja 1991. godine snažno politički polarizovana i neprestano se odvija oštra borba između tzv. snaga kontinuiteta (bivši komunisti), koje simbolizuje bivši predsednik Slovenije Milan Kučan i snaga slovenačkog proleća, koje simbolizuje bivši premijer i predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša.

Aktualni predsednik Pahor je na prošlim predsedničkim izborima nastupio kao predsednik Socijaldemokrata (SD), a na predstojećim će biti nezavisni kandidat zato što je njegova stranka odbila da ga kandiduje.

Analitičari smatraju, da se predsednik Pahor po pravilu nije mešao ni u jedno važno pitanje za zemlju, već ga vide kao pukog posmatrača događaja.

Od njega se nakon prošlih izbora očekivalo da će uneti novi zamah u slovenački politički prostor, da će se nametnuti u regionu i na međunarodnoj sceni, ali se to nije dogodilo, smatraju analitičari.

Očekivalo se da će postati konkurencija tadašnjem predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću, koji je bio prepoznatljiv predsednik i poštovan u regionu i međunarodnim krugovima, ocenili su analitičari IFIMES-a.