Kako je rasla imperija Ivice Todorića?

Tako je Todorić u jednoj od nedavnih objava na svom blogu zapitao: "Hoće li vlada takav scenario primeniti i na Švarc grupu? Hoće li nacionalizovati i Lidl".

Todorić je, naime, specifična hrvatska dinastija i poslovanje Ivice Todorića se ne može razumeti bez uvida u istoriju te familije koja se početkom devedesetih prošlog veka izdigla kao prva među 200 porodica prvog predsednika nezavisne Hrvatske Franje Tuđmana, koja je trebala da preuzme hrvatsku privredu.

Osim što u širokoj porodici dominiraju imena Ante i Ivan (sa varijacijama Ivo ili Ivica), to je porodica koja koketira sa specifičnim odnosom biznisa i politike još od Todorićevog dede (Todorići, inače, potiču iz sela Zmijavci kod Imotskog), koji je u vreme Kraljevine Jugoslavije pet godina bio seoski glavar, i kažu da je bio za Jugoslovensku radikalnu zajednicu Milana Stojadinovića nasuprot većini u selu koja je bila za Vladka Mačeka. 

Najstariji njegovi sinovi Ante i Ivan bili su istaknuti komunistički funkcioneri.

Ante stariji je 1963. postao generalni direktor "Agrokombinata", jake socijalističke firme za uzgoj stoke i izvoz mesa, živine i jaja. 

"Agrokombinat" mnogi zovu duhovnom pretečom "Agrokora". 

Ante stariji (tako se navodi kako ne bi došlo do zabune sa Ivičinim sinom istog imena, koji je takođe aktivan u rukovođenju kompanijom) bio je poslanik u Veću proizvođača jugoslovenske skupštine, poslanik u Saboru, predsednik agronoma Hrvatske i Jugoslavije, član Uprave Zagrebačke banke...i sve tako do 1971. godine, kada je skrajnut sa maspokovcima kao tehnomenadžer i kadar Savke Dabčević Kučar.

Proveo je četiri i po godine u zatvoru, a po izlasku sa sinom Ivicom ulazi u posao uzgoja cveća. 

A Ivica je, kažu, lično prodavao cveće iz kamiona. 

Zato Ivicu Todorića često nazivaju "detetom cveća". 

Ante stariji je, isto tako kažu, bio blizak sa Franjom Tuđmanom i početak devedesetih je bio idealno vreme za ovu porodicu da krene u uspon. 

Rat i raspad Jugoslavije su dočekali sa hiljadu zaposlenih.

Prema anketi koju je proveo RTL, čak 20 posto građana za propast "Agrokora" krivi Franju Tuđmana i njegovu politiku 200 porodica.

Za još gotovo toliko ljudi krivci su "sve prethodne vlade". 

Polovina anketiranih najodgovornijim smatra, naravno, Ivicu Todorića.

"Agrokor" je, kako prenosi portal 24sata, nesumnjivo prošlost hrvatske privrede u bilo kojoj varijanti raspleta. 

Zasad su dve. Prema prvoj, Antonio Alvarez III prvo će uspostaviti kakvo-takvo funkcionisanje kompanije pozajmljenim novcem od kreditora koji su ga i doveli, a zatim će - kako je Sberbank već najavio - prodavati komad po komad u nastojanju da dobije što višu cenu i sačuva vrednost novca koji su kreditori uložili.

Nešto možda preuzme i neka velika ruska kompanija, ali "Agrokora" kakav je dosad bio u doglednom razdoblju od godinu ili dve više biti neće. 

U drugoj varijanti, u kompaniju će vlada postaviti svog namesnika. 

Prema svim dosadašnjim iskustvima, vladin namesnik u "Agrokoru" može samo premetati papire i biti posrednik od onih kojima je "Agrokor" dužan prema vladi koja treba da "rešava probleme". I koja ga postavlja.

Drugi je scenario puno gori.

Njime se pokušava održati slika kliničkog mrtvaca. 

U drugom se scenariju pokušava sačuvati prošlost, koje se odriče čak 90 odsto anketiranih, što je iznenađujuće pozitivan rezultat. 

U sve tri varijante odgovora ispitanici su prepoznali da su "Agrokor" i njegova sudbina rezultat hrvatske privatizacije.

Vlada, međutim, kao i prethodne vlade, pokušava da sačuva prošlost tako da sačuva rezultate privatizacije. 

Pitanje koje se postavlja je: Zašto se ljudi odriču privatizacije? 

Šta nije valjalo u poslednjih četvrt veka i zašto se ljudi tako odlučno odriču "Agrokora", najveće hrvatske firme nastale u privatizaciji? 

U ekonomiji postoji razlika između rasta i razvoja.

"Agrokor" je firma koja je svih poslednjih 25 godina samo rasla, ali se nije razvijala. U sklopu "Agrokora" praktično nema ni novih firmi ni novih delatnosti.

Sve su to, kako se nvodi, firme nasleđene iz socijalizma, kojima umesto partijskog sekretara upravlja privatni vlasnik Ivica Todorić. 

A njegov uticaj je s vremenom toliko narastao da je stekao moć veću od partijskog sekretara. 

"Agrokor" je, kao što je poznato, nastao preuzimanjem socijalističkih poduzeća: Konzuma, Leda, Zvijezde, Jamnice, PIK Vrbovca, Belja... Sve su te firme postojale i pre "Agrokora".

Ivica Todorić preuzeo ih je zahvaljujući vrlo jeftinim kreditima, u prvo vreme značajno ispod nivoa inflacije, na isti način na koji su u socijalizmu "kupovani" stanovi, tako da je na kraju rata kredita za stan bila niža od cene kutije cigareta. 

To je prvo što njemu i privatizaciji građani zameraju - nije svako mogao dobiti takav kredit.

Širenje "Agrokora" nije stalo, nastavilo se i narednih desetak godina, po raznim zemljama regiona. Trajalo je sve do početka ekonomske krize, pa je tako na primer 2007. kupljeno još osam novih kompanija, a rekordne 2008. čak njih 11 – u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori.

Osobe upućene u poslovanje "Agrokora" svedoče o postojanju cele mreže koja funkcioniše tako što se veliki broj ministara koji su se nakon staža u vladi skrasili u "Agrokoru". I ne samo ministri, već i neki sindikalni lideri.