Đurović: Izbeglička ruta preko Balkana i dalje funkcioniše

Na panel diskusiji međunarodne konferencije u Beču pod nazivom "Balkanska izbeglička ruta – put ka evropskoj solidarnosti", Đurović je rekao da to što je broj izbeglica u Srbiji u relativnoj stagnaciji, između šest i osam hiljada ljudi, ne znači da je njihov priliv prestao već samo da su trgovci ljudima postali veštiji.

On je dodao da je administracija u Srbiji "katastrofalno troma" i da su do sada dodeljena samo dva azila izbeglicama, iako je više od 4.000 ljudi izrazilo nameru da zatraži azil.

Đurović je rekao da ljudi koji imaju novca da plate krijumčarima, mogu da prođu kroz Srbiju do neke od zemalja Evropske unije veoma brzo ali da se u Srbiji i dalje nalazi veliki broj ljudi koji su tu "zaglavljeni" i po godinu dana u kolektivnim centrima.

"Tim ljudima više ne treba samo humanitarna već i pravna pa čak i psihološka pomoć, jer oni su zaglavljeni mesecima u Srbiji, neki i celu godinu, i ne znaju više šta da rade", rekao je Đurović i dodao da, s obzirom na to da više nema uslova za legalan prelazak iz Srbije u EU, vlasti ali i javnost treba da se pripreme na činjenicu da Srbija postaje tampon-zona u kojoj će jedan broj tih ljudi ostati da živi.

Govoreći o problemima izbeglica koje se odluče da put nastave ka EU, Đurović je rekao da postoje brojna svedočenja da hrvatska i mađarska policija te ljude tuče i maltretira, da ih ponižavaju i otima imovinu, nakon čega ih na silu vraća na teritoriju Srbije.

"Postoje primeri da su ljudi stigli čak do Zagreba odakle su ih vratili na teritoriju Srbije, bez ikakve šanse da zatraže azil, iako to predstavlja kršenje svih njihovih prava", rekao je Đurović i dodao da na mađarskoj granici, pored vojske i policije, deluju i privatne milicije građana koje tragaju i hvataju migrante.

Predstavnik nemačke organizacije "Pro azil" Karl Kop rekao je da, uprkos tome što je broj izbeglica u Srbiji u relativnoj stagnaciji, ne može biti govora o tome da je priliv izbeglica u Evropu prestao.

"U prvih šest meseci ove godine samo u Nemačkoj je zabeležen dolazak oko 40.000 izbeglica, od kojih su mnogi prošli takozvanom balkanskom rutom. Tek kada se uzme taj podatak i kada se zna da se od početka godine udavilo oko 3.000 izbeglica u nameri da se domognu Grčke, vidi se da kriza ne posustaje", rekao je Kop.

Predstavnica grčkog Saveta za izbeglice Danae Leivada rekla je da procene govore da se u toj zemlji, samo u registrovanim kampovima, nalazi oko 55.000 izbeglica ali da u taj broj ne spadaju i oni ljudi koji su napustili kampove i sami pokušavaju da se domognu neke od zemalja Zapadne Evrope.

Međunarodna konferencija "Balkanska izbeglička ruta – put ka evropskoj solidarnosti" održava se 2. i 3. oktobra u Beču, a u njenom radu učestvuju najveće humanitarne organizacije iz Austrije, Nemačke, Makedonije, Grčke, Hrvatske, Slovenije, Italije i Srbije.