Globus: Hrvatska pod pritiskom Brisela zbog spoljne politike

Brisel, naime, traži primenu presude Arbitražnog suda o sporu o granici između Slovenije i Hrvatske, američki Stejt department kritikovao je Zagreb zbog popuštanja filofašističkoj nostalgiji, dok se bivši ministar kulture Zlatko Hasanbegović našao u redovnom godišnjem izveštaju o verskim slobodama u svetu za 2016.

Izgleda, piše nedeljnik Globus, kao da su hrvatski lideri pokrenuli jednu veliku i silnu diplomatsku inicijativu, kakve se ne bi postidele ni znatno veće države.

Dok se premijer Andrej Plenković u Americi susreće s Donaldom Trampom i drži govor na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predsednica Kolinda Grabar Kitarović priprema se za put u Moskvu i prvi zvanični susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Međutim, odnosi sa Ruskom Federacijom veoma su loši, navodi se i konstatuje da ipak Hrvatska najviše problema ima sa susedima i to sa svima, osim sa Italijom.

U komentaru, autor Zdravko Milinović piše da su odnosi Hrvatske sa Rusijom veoma loši, uz napomenu da nekoliko hrvatskih vlada godinama nije bilo u stanju da imenuje ambasadora u Moskvi, što je bilo diplomatski krajnje uvredljivo i neodgovorno.

Potom je, navodi se, premijer Plenković otišao u Ukrajinu i tamo "stao Putinu na žulj".

Rusi javno govore da tvrdi stavovi njihovih državnih banaka koje su bile kreditori "Agrokora" nemaju veze s politikom.

"Ali ko zna što je starije, kokoška ili jaje. Predsednica Kolinda Grabar Kitarović u pripremi svoje posete Moskvi ogradila se od Plenkovićeve ukrajinske ekskurzije", navodi list i dodaje da će ona sa Putinom najverovatnije razgovarati o "politici tri mora" koju Rusi doživljavaju kao američki "cordon sanitaire" na svojim zapadnim granicama.

"Najviše problema sa susedima"

Ipak, navodi se, najviše problema Hrvatska ima sa svojim susedima.

"Sa Slovencima smo otišli puno dalje od običnog verbalnog rata. Neki hrvatski mediji već odmeravaju snage hrvatske i slovenačke vojske. Pala je i prva žrtva kad je ratoborni veteran Davor Domazet Lošo (i kriv i dužan) ispao s admiralskog broda. Otopljavanje odnosa započelo je slovenačkim osvajanjem zlata u košarci jer su igrali veličanstveno, mada nije nebitno što su u finalu pobedili Srbiju...", navodi autor.

Odnosi Hrvatske i Mađarske već godinama su zategnuti zbog "Ine" i "Mola".

Postoji velika i tradicionalna ideološka bliskost sada vladajućih stranaka u Mađarskoj i Hrvatskoj, ali "lova je lova", navodi se dalje u komentaru.

Dodaje se da je mađarski premijer Viktor Orban, čini se, potpuno uverio hrvatsku predsednicu da Mađarska ne blokira ulazak Hrvatske u OECD zajedno sa Slovenijom, nego samoinicijativno i zbog vlastitih principa.

Konstatuje se da je to, naravno, razbesnelo Plenkovića.

"Najbliži, najdraži i vekovni hrvatski neprijatelj s one strane Dunava nezasluženo je pao u drugi plan. Nestali, izbeglice, ade na Dunavu, 'Oluja'... sve je gurnuto pod tepih pre prvog zvaničnog dolaska pedsednika Srbije Aleksandra Vučića u Zagreb", piše Milinović.

Podseća da, kako kaže, veza srpskog predsednika i hrvatske predsednice seže još od iznenadnog Vučićevog dolaska na njenu inauguraciju.

Učvršćena je, kaže, već zaboravljenom asimetričnom "Subotičkom deklaracijom".

Napominje da bi "bilo dobro da (Vučić) doputuje pre obeležavanja srpskog rušenja Vukovara, kad već ritualno dolazi do još većeg raspirivanja neprijateljstva".

I spor oko Prevlake, kaže, mogao bi završiti na arbitraži, ali hrvatska pomoć Crnoj Gori oko ulaska u NATO i, što je bilo potpuno neočekivano, u kurikularnoj reformi, za Podgoricu je neprocenjiva.

Intenzitet tog latentnog sukoba još uvek je, na sreću, na najnižem nivou, primećuje autor.

Ali zato, dodaje, svađa oko Pelješačkog mosta dobija epske razmere.

"Bosna i Hercegovina ne želi da dozvoli da se kao potencijalno ozbiljna pomorska sila odseče od prolaza na otvoreno more. Mogući admiral Bakir Izetbegović kaže da najpre treba utvrditi granicu između dveju država. Uzalud akademik Davorin Rudolf ponavlja da linija razgraničenja postoji još iz vremena Titove Jugoslavije te da su je pre 17 godina sporazumom potvrdili Alija Izetbegović i Franjo Tuđman", piše Milinović.

Navodi i da je prepirka Hrvatske i BiH o broju potencijalnih terorista koji po bosanskim gudurama kao spavači čekaju svoje vreme dostigla vrhunac.

"Kolindi Grabar Kitarović javno je oduzeta srebrenička titula 'kraljice Balkana'. Na kraju, javno su se sporečkali i sinovi dvojice prvih predsednika, Miroslav Tuđman i Bakir Izetbegović", naveo je autor, uz zaključak:

"Činjenica da u ovom trenutku samo u Evropi postoji barem dvadesetak međudržavnih graničnih sporova ne olakšava položaj Hrvatske. Švedska i Finska o granici su pregovarale punih trideset godina. Ali ni Švedska ni Finska nisu imale status potencijalnog evropskog trablmejkera. I Hrvatska bi ga mogla dobiti. Usprkos diplomatskim veštinama."