Kako se razvija turizam u Albaniji?

Najveći albanski turistički centri su na južnom primorju, Valona, u koju ulažu Italijani i Saranda, vrlo primamljiva za investitore iz Skandinavije.

"Pet čarter-letova nedeljno dolazi iz Poljske. Otkrivaju nas Česi i Rusi. Svakodnevno sa nama kontaktiraju agencije iz mnogih zemalja. Iz Srbije nema mnogo organizovanih grupa, ali porodice dolaze", kaže Arjana Isaku, vlasnica turističke agencije u Draču.

Bez obzira na to što je Drač najveća albanska luka, on je i poznato letovalište na obali Jadranskog mora. Ovde se poslednjih godina uveliko gradi. Podignuto je oko 150 hotela, a apartmane u izgradnji najčešće kupuju Albanci iz dijaspore ili turisti iz zapadne Evrope.

Sa prosečnom platom od 240 evra, Albanija za turiste nije skupa. Velika je nezaposlenost pa je u vreme sezone ugostiteljima svaki gost važan.

"Imamo goste i iz Srbije. Oni odlaze zadovoljni ali i iznenađeni. Oni su naši ambasadori. Još nam vremena treba da radimo na usluzi, ali verujte, niko nije verovao da ćemo turizmom jednog dana moći da se bavimo", kaže Agron Braho, vlasnik restorana u Draču.

Multikulturalnost spaja ove ljude. Od džamija, preko katoličkih i pravoslavnih crkava do najvećeg rimskog amfiteatra u Draču, mletačkih kula i građevina iz doba Vizantije.

"Nismo imali ranije iskustvo za turizma. Danas ima dobre volje, a kada ima dobre volje ima i rešenja. Dolaze turisti, mi idemo polako, lagano, nemamo šta da izgubimo. Nismo Monte Karlo, ali smo zadovoljni. Ima materijalnih stvari, hotela, ali moramo da menjamo i mentalitet i usluge, da ide paralelno", kaže turistički vodič Ilber Osmanagaj.

Obnovljeni putevi, novi auto-put od Tirane do Drača, dobra povezanost preko mora sa Italijom i Grčkom prednost su albanskih mesta koja su od malih seoskih sredina, zahvaljujući stranom kapitalu, postala pravi turistički centri.