"Umesto podela graditi poverenje s manjinama koje su ugrožene"

"Vi ćete odlučiti hoće li mandat nove vlade obeležiti više novih muzeja, poput memorijalnog centra 'Lipa pamti', ili brisanja imena trgova i ulica s imenom zapovednika partizana. Tražimo da osudite svaku vrstu istorijskog revizionizma i u novom proračunu predvidite ulaganje u sveobuhvatna istraživanja, obrazovanje za suočavanje s prošlošću kao i priznavanje patnje svih stradalih", navodi se u pismu koje je prosleđeno i Tanjugu.

Istraživanje, istorijske interpretacije i obrazovanje treba da utvrde što tačnije podatke o stradanju svih žrtava zlostavljanja i svih ubijenih, kako bi ovo društvo bilo svesno da su zločini počinjeni u ratu i nakon njega takođe deo našeg istorijskog nasleđa, navodi se pismu Centra za suočavanje s prošlošću.

"Ono loše i nečovečno u tom nasleđu treba jasno sagledati, kako bi se uvažile patnje žrtava i sprečilo svako novo kršenje ljudskih prava, jer tek tako se suočavanje s prošlošću može osloboditi onoga što i danas prevladava, a to je sukob ideologija, u kojem se vide samo žrtve one suprotne strane", navodi se u saopštenju.

Jedino tako, kako tvrde, može se prevladati crno-beli odnos prema istoriji, kojem se po pravilu odbacuje i pozitivno nasleđe narodnooslobodilačke borbe i socijalističke modernizacije, koje je ugrađeno i u temelje današnje političke zajednice.

Neprihvatljivo je da na 76. godišnjicu dolaska prvih transporta logoraša u ustaški logor Jasenovac pozdrav "Za dom spremni" još uvek stoji u neposrednoj blizini mesta stradanja, navode u Centru, te podsećaju da već drugu godinu za redom naslednici jevrejskih žrtava Holokausta, žrtava genocida nad Srbima i antifašisti ne dolaze na službene komemoracije u Spomen područje.

"Istovremeno, dok se glasno upozorava na zločine komunizma, o tim se zločinima ne vode istraživanja, ne objavljuju se provereni i realni podaci, a jedno od simboličnih mesta - kaznionice na Golom otoku i Grguru - prepušta se propadanju", navodi se u saopštenju.

Kako kažu, Vlada i Hrvatski sabor ignorišu upozorenja iz domaće i međunarodne javnosti i ćutke očekuju preimenovanje još jednog trga maršala Tita, uz javnu retoriku koja ne odbacuje samo totalitarizam nego i antifašizam i zalaganje za ravnopravnost i socijalnu pravdu.

Takođe, državne institucije puštaju da izvorišne osnove Ustava Hrvatske poput antifašizma i ZAVNOH-a brane sami građani uz eventualnu tihu prisutnost policije i glasna ometanja crnokošuljaša, kao na nedavnom obeležavanju ustanka u Srbu i komemoraciji za pobijene Srbe u Glini 1941.

Iz Centra upozoravaju i da vlada, umesto da podstiče reformu obrazovanja i slobodu stvaranja, slabi autonomne javne institucije, te pogoršava uslove za sve medije, uključujući javne servise.

Šta više, kako se navodi, linijom manjeg otpora i stalnim veličanjem rata i propuštanjem da se primereno pamte svi stradali, doprinosi se stvaranju atmosfere vanrednog stanja, u kojoj se i premijer i predsednica obraćaju javnosti iz Knina bez neposrednog kontakta s vlastitim glasačima, bojeći se neugodnih povika.

Na taj se način smanjuje prostor za lične slobode i stavove, a stvara se osnov za kontrolu stavova, mišljenja, percepcija, što je tipično za nedemokratske poretke, zaključuju u Centru za suočavanje s prošlošću.