Spomen-područje Jasenovac u grupi ugroženih lokacija

Reč je o instituciji s izuzetnom političkom težinom, koja na globalnom nivou prati sprovođenje sećanja na holokaust i upozorava na savremene revizionističke tendencije.

Prema pisanju nedeljnika Novosti, glasila Srpskog nacionalnog vijeća u Hrvatskoj, koji je imao uvidu u pomenuti izveštaj IHRA, Hrvatska je bila jedna od nekoliko zemalja koje su sistemski, ponekad i žestoko kritikovane i propitkivane zbog društveno-političkih tendencija u javnom prostoru.

Kao ključni razlog za postavljanje Jasenovca u grupu ugroženih lokacija je muzejska postava, koja je već godinama predmet kritika u javnosti.

Iz IHRA navode da se, osim žrtava, ne pokazuje istorijski kontekst i da nema naglaska na počinioce zločina u Jasenovcu.

Zato je, kako se navodi, od Hrvatske zatraženo da s međunarodnim stručnjacima obnovi izložbu, te da se primereno obeleži i renovira nekadašnji koncentracioni logor u Staroj Gradiški, gde je ubijeno više od 15.000 ljudi.

Kao zanimljivu činjenicu Novosti ističu da se IHRA intenzivno, dakle u detalje, bavila aktuelnim političkim i istorijskim revizionizmom u Hrvatskoj, dok se hrvatska strana na najvišem diplomatskom nivou pravdala i objašnjava prozivke na račun najviših državnih zvaničnika i njihovo koketiranje s krajnjom desnicom.

Slučaj Hrvatske bio je, ukazuje se, jedan od fokusa zasedanja IHRA, pored situacije u zemljama kao što su Srbija i Poljska.

Izvrsno upućeni u događaje u Hrvatskoj, predstavnici zapadnih zemalja, ponajviše Amerikanci i Francuzi, suočavali su hrvatske emisare s nizom pitanja, kao što je finansijsko izjednačavanje komemoracija u Blajburgu i Jasenovcu ili inkognito odlazak predsednice Kolinde Grabar Kitarović u jasenovačko spomen-područje, mimo službenog programa.

Tražili su, kako se navodi, odgovor na pitanje zašto su predstavnici srpske i jevrejske manjine bojkotovali prošlogodišnju komemoraciju u Jasenovcu.

Zanimala ih je, ističe se, i filoustaška prošlost ministra Zlatka Hasanbegovića, kao i razlozi niza revizionističkih tendencija u javnom prostoru, s naglaskom na istorijsku rehabilitaciju NDH.

Hrvatska strana, pokazuje izveštaj u koji su Novosti imale uvid, na ta je pitanja odgovarala tako što je pobrojala većinu spornih događaja, ali i demantujući bilo kakvu upletenost izvršne politike u njihovo podsticanje.

Štaviše, sugeriše izveštaj, vlada se intenzivno borila protiv njih.

U hrvatskom izveštaju se, naime, tvrdi da su svi visoki zvaničnici osudili ustaški pokret, ne spominjući da je, na primer, tadašnji potpredsednik Sabora predvodio kolonu u kojoj se orio ustaški pozdrav, niti da su predstavnici izvršne vlasti ćutali na većinu filoustaških ekscesa u društvu.

Nije pružen odgovor na pitanje zašto se Blajburg i Jasenovac finansijski tretiraju na isti način. Hasanbegovićevo filoustaštvo je "anulirano" linkom na intervju koji je ovaj dao Mondu, a nema odgovora ni na sasvim konkretna pitanja, na primer zašto je bio na premijeri revizionističkog filma Jakova Sedlara o Jasenovcu.

Zapravo, iako autori izveštaja priznaju bujanje revizionizma, politički doprinos izvršne vlasti čelo vlasti se sve vreme izmiče od ovog problema, pišu Novosti.

Izvor ovog nedeljnika kaže da je "bilo sramno slušati ponovljene kritike o omasovljenoj reviziji činjenica od pre 70 godina, koje nijedna normalna osoba ne bi smela dovoditi u pitanje".

Ocenjuje se da sam dokument pokazuje da su predstavnici hrvatske vlade na međunarodnom nivou priznavali obilje primera buđenja filoustaštva u društvu i državi, dok su u isto vreme u domaćoj javnosti takve pojave svodili isključivo na retke ekscese marginalnih grupacija.