Večernji: NATO spreman da interveniše na Balkanu

Hrvatski Večernji list je u Briselu imao uvid u dokument koji se tiče situacije na Zapadnom Balkanu, koji je razmotren i usvojen na sastanku ministara spoljnih poslova ovog meseca.

U njemu se detaljno opisuju dve vrste pretnji s kojima su suočene države u jugoistočnom hrvatskom susedstvu – destabilišuće ponašanje Rusije i rastući ekstremizam i radikalizacija, kao posledica povratka stranih boraca iz Sirije i Iraka.

Ne otkriva se detaljnije šta znači da je Severnoatlantski savez spreman da operativno interveniše, ali izvori neslužbeno govore da je naglasak na utvrđivanju bezbednosti i stabilnosti, uz komentar da "ne treba to iščitavati kao pretnju već kao poruku odvraćanja potencijalnih pretnji koje će NATO intenzivno pratiti na Zapadnom Balkanu".

U dokumentu se navodi broj od "približno 260 stranih boraca" koji su iz BiH otišli u borbu na strani terorističkih organizacija Islamske države i Al Kaide u Iraku i Siriji. To je podatak s kraja 2015. godine.

U delu dokumenta koji se odnosi na Srbiju navodi se da je podrška građana tom vojnom savezu veoma slaba, što je, naravno, posledica NATO bombardovanja Srbije pred kraj vladavine Slobodana Miloševića. Međutim, naglašava se da NATO prepoznaje potrebu da podstiče dodatnu, snažniju nego pre, političku saradnju sa Srbijom.

Nedavna poseta premijera Aleksandra Vučića sedištu NATO-a se navodi kao primer na kojem treba graditi razvoj odnosa. NATO smatra da svi treba da ulože napore i podrže poboljšanje regionalnih odnosa na Zapadnom Balkanu.

Poverljivi dokument je izrađen početkom decembra, u sklopu izvršenja zaključaka samita NATO-a u Varšavi u junu ove godine, a formulacije su u tom dokumentu usaglašene između svih 28 država članica.

Radikalizacija, nasilni ekstremizam i povratak stranih ratnika s fronta označeni su kao "značajan razlog za zabrinutost" u delu dokumenta NATO-a koji govori o Bosni i Hercegovini. Ipak se naglašava da to nije samo problem BiH i Zapadnog Balkana, nego da se države u tom regionu zajedno s ostatkom Evrope suočavaju s rastućim ekstremizmom, radikalizacijom i povratkom stranih boraca.

Drugi razlog za zabrinutost zemalja članica NATO-a situacijom na Zapadnom Balkanu je, kako se navodi u poverljivom dokumentu, pristup Rusije srpskom stanovništvu u regionu. Među Srbima ruske poruke imaju najveći odjek, dodaje se u dokumentu.

NATO uočava "porast ruskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu, koje uključuju destabilizirajuće ponašanje".

Reč je, dodaje se, o mešavini političkih poruka, izgradnji veza s pripadnicima elita, investicijama u energetski i medijski sektor... Rusija pruža i političku i privrednu podršku srpskom entitetu u BiH, kako bi podsticala ometanje evroatlantskog puta BiH, upozorava NATO u svom dokumentu.

Predsednik RS Milorad Dodik, prema oceni NATO-a, nastoji da potkopa evroatlantske integracije BiH, što se, kako se navodi, vidi i u nedavnom raspisivanju "nelegalnog referenduma o Danu Republike Srpske", ali i u tome da njegov entitet odbija da registruje vojne nekretnine.

Popis vojne imovine u BiH je ključan preduslov za aktiviranje akcionog plana NATO-a za članstvo BiH u tom savezu (tzv. MAP), a dosad je uknjiženo 25 vojnih nekretnina u BiH, ali nijedna od 21, koliko ih je na području Republike Srpske.

U zaključcima se snažno podržava dijalog Beograda i Prištine. Taj dijalog, koji Beograd i Priština vode uz pomoć EU, ima pozitivan učinak na regionalnu stabilnost, zaključuju u NATO-u i dodaju da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova povezana sa stabilnošću celog regiona.