Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji

Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji su rezultat Sporazuma, koji su predstavnici najvećih političkih partija potpisali u Pržinu, uz posredovanje Evropske unije. 

Državna izborna komisija objavila je da je do 17 sati glasalo 60,38 odsto birača.

Na birališta su izašla i dva najljuća rivala - lider vladajuće VMRO-DPMNE Nikola Gruevski i lider opozicione SDSM Zoran Zaev.

Gruevski poziva građane da iskoriste svoje pravo i daju svoj glas onom kome veruju.

Zaev, koji je glasao u Strumici, gde obavlja funkciju gradonačelnika, kaže da je ovo istorijski dan za Makedoniju i njene građane i uveren je da će večeras proglasiti izbornu pobedu.

Građanska inicijativa MOST saopštila je da su na biračkim mestimama zabeležene manje nepravilnosti, kao i da su neka biračka mesta otvorena sa zakašnjenjem.

Izbori je najpre trebalo da budu održani 24. aprila, ali su pomereni za 5. jun, kada vladajuća VMRO-DPMNE bila jedina koja je podnela izbornu listu, pa su izbori ponovo odloženi. Najnoviji datum održavanja izbora četiri najveće partije dogovorile su 31. avgusta.

Vanredni parlamentarni izbori bi trebalo da izvedu zemlju iz dvogodišnje političke krize.

Ključni igrači predstojećih izbora u Makedoniji su lider vladajuće VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, koji pretenduje da se vrati na vlast i njegov rival Zoran Zaev, koji predvodi Socijaldemokratski savez Mekedonije.

Gruevski je po obrazovanju ekonomista i potiče iz srednje klase nekadašnje SFRJ.

Ovaj 46-godišnji bivši bokser nekada je smatran "previše levo" nastrojenim političarem, ali je tokom 10 godina njegove vladavine ta slika potpuno promenjena i Gruevskog danas vide kao diktatora i nacionalistu. Ova promena je posebno izražena nakon 2008. kada je Makedonija ostala je pred vratima NATO, nakon što je Grčka stavila veto zbog spora oko imena ove države.

Zaev je predsednik SDSM i istovremeno u već trećem mandatu kao gradonačelnik Strumice. Na čelu SDSM je od 2013. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Skoplju 1997, gde je završio i posdiplomske studije.

Agencija AFP upravo, među pet stvari koje treba znati o Makedoniji, ukazuje da se jedna odnosi na njen zvanični naziv u Ujedinjenim nacijama, a to je Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, ili BJRM.

To je i rezultat 25-godišnjeg spora sa susednom Grčkom, čija je severna pokrajina nosi isto ime.

Međutim, jedan broj zemalja je priznalo ovu balkansku državu pod njenim ustavnim imenom Makedonija, uključujući SAD, Rusiju, pa čak i Kinu.

Spor sa Grčkom je bio glavna prepreka Makedoniji na njenom putu evrointegracija. Godine 2008. Grčka je, naime, stavila veto na članstvo Makedonije u NATO, što je blokiralo pregovore o pristupanju te cemlje EU, iako je ona kandidat za članstvo postala 2005.

Agencija AFP napominje da kada putnik prolazi severom Makedonije, može da pomisli da je u Albaniji - crvene albanske zastave sa crnim dvoglavim orlom su rasprostranjene u velikom broju sela od 2005.

Makedonija je, naime, dom za oko dva miliona ljudi, uglavnom pravoslavnih Slovena, ali i albanske manjine koja čini oko četvrtinu stanovništva.

Makedonija je izbegla međuetnički rat tokom krvavog raspada Jugoslavije, ali se našla u sukobu 2001. nakon pobune pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.U tim sukobima OVK sa makedonskim oružanim snagama poginulo je oko 200 ljudi.

Sukobi su okončani u avgustu 2001. godine potpisivanjem Ohridskog sporazuma, uz posredovanje međunarodne zajednice, a uslov je bio da pripadnici albanske manjine dobiju veća prava, uključujući podelu vlasti i bolju zastupljenost u javnom sektoru, kao i da albanski jezik dobije status službenog.

Međuetnički problemi su smanjeni, ali je, na primer, u maju prošle godine, 14 Albanca, koji su okvalifikovani kao teroristi i osam policajaca ubijeno u pucnjavi u Kumanovu, gradu na severu Makedonije.

Motiv za ovaj sukob nikaa nije otkriven, ali je opozicija optužila vlast da je umešana u organizaciju ovog sukoba kako bi skrenula pažnju sa političke krize.

Poslednjih nekoliko izbora je bilo problematično jer je opozicija optuživala vlast za krađu glasova, a politička previranja su pogoršana u januaru 2015. kada je opoziciona Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) obelodanila nelegalno prisluškivanje hiljada ljudi, uključujući i lidera opozicije, novinara i crkvenih zvaničnika.

SDSM je za prisluškivanje optužio vladajuću VMRO-DPMNE.

Nakon toga su usledili višenedeljni opozicioni protesti protiv vlade Nikole Gruevskog, koji je na vlasti bio od 2006.

Gruevski je potom podneo ostavku i otvorio mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Inače, prema pisanju AFP-a, Makedonija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi i jedna četvrtina njegovog aktivnog radno sposobnog stanovništva je nezaposleno.

Rast bruto društvenog proizvoda u 2015. bio je 3,5 odsto u 2015, ali je Međunarodni monetarni fond procenjuje u novembru saopštio da je potom pao na 2,2 odsto u ovoj godini "zbog smanjenja investicija, kao posledice političke nesigurnosti".

Prošle i ove godine Makedonija se suočava sa velikom izbegličkom krizom kada je, kako se procenjuje, kroz tu zemlju i tzv. balkanskom rutom prošlo više od milion izbeglica sa Bliskog istoka.