Dojče vele: Kako upokojiti NDH?

Više od mesec dana je prošlo otkako je u gradiću Jasenovcu otkrivena spomen-ploča s uklesanim natpisom "Za dom - spremni". Naravno, reč je o ustaškom pozdravu, kao i o lokaciji nadomak spomen-područja nekadašnjeg koncentracionog logora iz doba Nezavisne Države Hrvatske.

Spomenik koji već danima izaziva javnu diskusiju, podigli su veterani HOS-a za 11 pripadnika svoje jedinice poginulih na jasenovačkom području u ratnim okršajima od 1991. do 1995. godine. No čini se da se, prema svim reakcijama, taj kameni spomen pretvara prvenstveno u posvetu navedenom starom ozloglašenom pozdravu, navodi Dojče vele u tekstu "Kako upokojiti NDH"?

Glavno pitanje koje stoga neugodno odzvanja Hrvatskom glasi: kako je bilo moguće da taj poklič osvane baš tamo gde su njegovi poklonici, hrvatski sledbenici fašista i nacista, pobili najviše ljudi, mahom civila - Srba, Jevreja, Roma, pa i Hrvata antifašista i komunista?

"Preko 80.000 žrtava ustaškog konc-logora poimence je nabrojano po staklenim tablama jasenovačkog muzeja u senci monumentalnog Kamenog cveta Bogdana Bogdanovića. Logorski kompleks pružao se duž leve obale Save, do Stare Gradiške, a i na drugu, bosansko-hercegovačku stranu".

Ali odgovor na gornje pitanje, piše Dojče vele, možda valja tražiti u proširenju enigme, budući da su se pre Jasenovca slični natpisi pojavili na mnogim drugim mestima u Hrvatskoj, u raznim oblicima.

Komemorativni povodi jedne desničarsko-ekstremističke paravojne jedinice s početka pretprošle decenije, svakako nisu ni prva, ni jedina njihova pojava u poslednjih cetvrt stoleća.

Uz HOS, dolazimo do pravnog paradoksa u koji su već godinama zapetljane hrvatske vlasti. Franjo Tuđman je svojevremeno zabranio HOS i naložio pragmatično inkorporiranje njegovih pripadnika u jedinstvenu hrvatsku vojsku. Samo udruženje ostaje registrovano uz sporni ustaški pozdrav, kao jedan od podsetnika na čiju se tradiciju i dalje HOS-ovci pozivaju. Obeležja domaćih kolaboracionista okupatora i njihovog zločinačkog režima u Drugom svetskom ratu, međutim, uskoro bivaju stavljena van zakona, navodi Dojče vele.

Nije bilo teško zaključiti da njihov zaostatak u formalno-službenoj registraciji HOS-a ostaje do dan-danas najprikladnije uporište NDH-nostalgičara. I u taj se pretinac poseže svaki put kada nekome zatreba malo konfrontacije sa vlastima, neistomišljenicima, medijima.

Sličan je primer bio sa HOS-ovim spomenikom u Splitu pre dve godine, ali s njega je natpis "Za dom - spremni" ubrzo uklonjen. Ipak, može se definitivno reći da hrvatske vlasti generalno izbegavaju suočavanje s tim problemom koji bi, u protivnom, mogao dosta jednostavno da se raščisti.

Ustaške oznake su zabranjene po nekoliko prekršajnih zakona i sve propratne kontroverze ne bi trebalo da predstavljaju tako veliku praktičnu poteškoću, samo kad bi bilo one famozne političke volje za hvatanje ukoštac sa vlastitim sramotama.

"Ali čini mi se da taj, već trajno problematiČni aspekt hrvatske politike, može donekle da reši samo HDZ", ocenjuje za Dojče vele,  Berto Šalaj, politikolog sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka.

"To se videlo s primerom Ive Sanadera, relativno uspešnim u tom pogledu", nastavlja Šalaj, "dok je sada reč o malo drukčijim odnosima u toj stranci".

"Jer, vidi se da interni ekstremi pokazuju otpor prema pokušajima novog lidera Andreja Plenkovića da ih pomakne ka ublaženijim pozicijama desnog centra. Oni to izvode i kroz poslanički klub u parlamentu, ali i pomoću raznih vezanih udruženja, rekao je Šalaj.

On je mišljenja, prenosi Dojče vele, da Plenković procenjuje da još nema snage za obračun s radikalima, pa se i ne odreduje izričito prema slučaju Jasenovca - ali i da se valjda ne zavarava kako će njihovo delovanje prestati samo od sebe. "Uz tolerisanje bi mogli dodatno da se osokole, da rašire krila za dalje akcije"

S druge strane, pak, uz ovakve slučajeve, poseže se i za poređenjem ustaške ideologije s onom komunističkom i socijalističkom. Na zahtev da se uklone ustaški ili generalno fašistički i nacistički simboli, redovno se uzvraća da treba skloniti i npr. crvenu zvezdu petokraku.

U iščekivanju daljeg (ne)reagovanja hrvatskih vlasti povodom jasenovačkog i sličnih primera političke klopke, piše Dojče vele, vredi istaći poučni drugačiji slučaj sa hrvatskim pravosuđem koje je proletos uvažilo mišljenje državnog tužilaštva o ispadu fudbalskog reprezentativca Džoa Šimunića.

On je krajem 2013. godine animirao tribine na stadionu u Maksimiru, više puta izvikujući u mikrofon "Za dom", a veliki broj navijača uzvraćao mu je sa "Spremni".

"Tužilaštvo je uložilo žalbu na rešenje prvostepenog suda zbog suviše niske novcane kazne, a viša pravosudna instanca potom je uvažila stav da je Šimunić "bio svestan da uzvik 'Za dom', uz otpozdrav 'Spremni', simbolizuje zvanični pozdrav za vreme totalitarnog režima NDH, odnosno da kao takav predstavlja manifestaciju rasističke ideologije, prezir prema drugim ljudima zbog njihove verske i etniče pripadnosti, te trivijalizaciju žrtava zločina protiv čovečnosti", naveo je Dojče vele