Aleksander van der Belen novi predsednik Austrije

Aleksander van der Belen je osvojio 51,69 odsto glasova, a kandidat desničarske Slobodarske partije (FPO) Norbert Hofer 48,32.

U ove rezultate nisu uključeni glasovi predati putem pošte, na osnovu kojih će Van der Belen, prema proceni Instituta ARGE, osvojiti ukupno 53,3 odsto glasova, dok će Hofer pasti na 46,7.

Statistički prostor greške iznosi još samo 0,4 odsto, što znači da dalje prebrojavanje glasova ne može uticati na konačni rezultat.

Međunarodna zajednica strahovala je od mogućeg Hoferovog izbora, jer se spekulisalo da će tražiti istupanje Austrije iz Evropske unije, i ujedno ojačati desnicu širom starog kontinenta.

Van der Belen ocenio je da je njegova pobeda nad protivkandidatom Slobodarske partije Norbertom Hoferom na predsedničkim izborima u Austriji pobeda proevropske Austrije.

"Od početka sam se borio za Austrijanca koji je proevropski orijentisan", rekao je Van der Belen na televiziji, prenosi AFP.

Dodao je da su njegovoj pobedi doprinele i "stare vrednosti koje je promovisao", kao što su sloboda, jednakost i solidarnost.

U prvoj izjavi nakon izbora van der Belen je saopštio da želi da bude predsednik svih Austrijanaca, i da će prići i glasačima svog protivkandidata Norberta Hofera i njegove Slobodarske partije.

Cilj mu je, kako je naglasio da građani Austrije tokom vremena kažu "vidi to je naš predsednik".

Pripremama za mandat na mestu predsednika Austrije Van der Belen će se posvetiti, kako je najavio, od iduće nedelje.

Moj prethodnik Hajnc Fišer će mi u tome sigurno pomoći", zključio je Van der Belen.

Norbert Hofer ranije je na svojoj Fejsbuk stranici priznao poraz.

Hofer je izrazio žaljenje što nije pošlo za rukom da pobedi, te se zahvalio biračima na podršci. Zahvalio se glasačima i najavio nastavak svoje političke karijere. Kandidovaće se za parlamentarne izbore iduće godine, na listi iza šefa partije Hajnc-Kristijana Štrahea.

"Rado bih pazio na našu Austriju"; naglasio je Hofer, ujedno čestitajući Van der Belenu na uspehu. "Molim sve Austrijance da sarađuju u budu jedinstveni. Mi smo svi Austrija, nezavisno od odluka na izborima"; poručio je Hofer.

Šef FPO Hajnc-Kristian Štrahe je izjavio da je on naravno priželjivao drugačiji rezultat, ali da prihvata demokratsku volju većine.

Izrazio je nadu da će Van der Belen biti dobar i fer pobednik. Takođe je istakao da žali zbog poraza Hofera, koji je, prema njegovim rečima, uložio velike napore u protekloj godini.

Generalni sekretar FPO Herbert Kikl čestitao je prvi Van der Belenu, dodajući da je Hofer ostvario istorijski rezultat u istoriji stranke, što će biti odlična osnova za dalje izbore.

Austrijski kancelar Kristijan Kern izrazio je zadovoljstvo što je na predsedničkim izborima pobedio Aleksander van der Belen.

"Uveren sam da sa Van der Belenom dobijamo predsednika koji će na odličan način predstavljati našu zemlju kako unutar države, tako i inostranstvu, poručio je Kern na konferenciji za novinare.

Takođe je izrazio poštovanje kandidatu Slobodarske partije Norbertu Hoferu. Njegovim biračima je poručio da je važno da se danas niko ne oseća kao gubitnik, jer su, kako je istakao, "svi građani su Austrija".

Konačni rezultati izbora biće objavljeni sutra, a službeni 15. decembra.

Izlaznost na birališta je bila čak veća nego u maju, sa 72 proletos na 73 odsto danas.

Analitičari: I optimizam i strah pokrenuli birače

Građani Austrije odlučili su se time za nastavak dosadašnje politike, a protiv neizvesnosti koju bi, kako se ocenjivalo, doneo izbor desničarskog kandidata Norberta Hofera.

Strah od budućnosti je bio jaki pokretački motiv kod ovih izbora. U prvim rekakcijama posle objavljivanja prvih rezultata, šefovi austrijskih parlamentarnih partija su polazili od te činenice, jedino su je interpretirali različito - levica, da je desnica zastrašivala njene glasače; desnica, da su simpatizeri levice izazivali atmosferu propasti ako pobedi Hofer.

Ko je imao kakve motive danas kad je išao na izbore? Politikolog Peter Filzmajer, koji za ORF uvek komentariše izbore, takođe spominje strah kao motiv, ali ga statistički objašnjava drugačije - da su za Van der Belena glasali optimistični, oni koji bez straha gledaju u budućnost, dok su, kako je ocenio, Hoferu dali glas građani uplašeni pred budućnošću.

Zašto se glasalo tako kako se glasalo? Prema Filcmajeru, čak 42 odsto Van der Belenovih odlučilo se na taj čin da bi sprečilo Hofera, a samo 32 odsto zato što im je bila važna njegova pobeda.

Kod Hoferovih glasača, preko 50 odsto njih je glasalo zato što su hteli da on pobedi, a samo 24 odsto da bi sprečili protivkandidata.

Tačno u 17 časova zatvorena su i poslednja birališta na predsedničkim izborima u Austriji koji su privukli veliku međunarodnu pažnju zbog kandidata desnice Norberta Hofera kome su predizborna istraživanja davala dobre šanse.

Za razliku od ranijih godina ovoga puta zbog poništenja ishoda drugog kruga glasanja održanog u maju, nisu prosleđivani čak ni podaci o izlaznosti pre zatvaranja biračkih mesta.

Najkasnije su glasali Bečlije i stanovnici Insbruka, to jest do 17 časova, dok je u drugim opštinama glasanje trajalo mnogo kraće.

Predsedničke izbore u Austriji, gde su građani glasali između Hofera i Aleksandera van der Belena, kandidata koga podržava stranka Zelenih prati više od 750 akreditovanih novinara.

Biografija Aleksandera van der Belena

Van der Belen je političar sa dugogodišnjim iskustvom koji je u toku kampanje obećao da će biti nadstranački šef države, iako je u trku ušao uz podršku stranke Zelenih.

Rođen pre 72 godine u Beču, kao dete Estonke i Rusa, a detinjstvo je proveo u austrijskoj pokrajini Tirol.

Preci po ocu Aleksandera van der Belena su se preselili iz Holandije u Rusiju krajem 17. veka i od 18. veka su živeli u Pskovskoj guberniji.

Njegov otac se rodio u Pskovu, ali je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Estoniju, gde se upoznao sa budućom majkom novog predsednika, te se 1940. godine preselio u Austriju.

Van der Belen je kasno ušao u politiku, najpre je bio član Socijaldemokratske partije (SPO), ali je kasnije prešao u stranku Zelenih, čiji je bio poslanik od 1994. godine.

Nije dugo trebalo da profesor privrede krene da se penje u hijerarhiji Zelenih i, zbog odlične retorike, garnirane humorom, uskoro postane i zvezda te stranke, iako su njegovi stavovi po partijskoj bazi suviše ekonomsko-liberalni.

Van der Belen je 1999. postao i lider Zelenih, a stranku, koju je vodio desetak godina.

Za njegovo vreme Zeleni su ređali izborne uspehe, a kada je 2008. lošije prošao na glasanju nego što je očekivao, predao je kormilo stranke Evi Glavišnig.

Van der Belen je oko sebe okupio značajna imena iz političkog i kulturnog života Austrije koja su podržala njegovu kandidaturu.

Svi koji se plaše uspona desnice podržavali su šarmantnog profesora, koji će nakon ove pobede biti jedan od najstarijih predsednika.

Van der Belen se tokom kampanje predstavljao kao kandidat centra nastojeći da privuče građane strahom od desnice.

On je u drugom krugu, krajem maja, pobedio tesno, osvojivši 50,3 odsto glasova, ali je ishod izbora poništio Ustavni sud zbog nepravilnosti u vezi sa prebrojavanjem glasova pristiglih putem pošte.