Obeležen pad Vukovara, Srbi nisu učestvovali

Prema navodima medijima, kolona je bila duža nego ikad, pa procene idu i do 100.000 ljudi iz cele Hrvatske i iz inostranstva, najviše iz BiH.

Kolona u kojoj su bili i najviši državni funkcioneri, predsednica Kolinda Grabar-Kitarović i premijer Andrej Plenković, kretala se od vukovarske bolnice do pet i po kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtvava iz tzv. Domovinskog rata.

Na čelu kolone bili su ratni veterani i rođaci poginulih i nestalih branitelja, a iza njih pripadnici Oružanih snaga.

Učesnici su nosili zastave Hrvatske i svojih ratnih jedinicaa.

Kolinda Grabar Kitarović rekla je za HRT rekla da iz istorije treba učiti.

"Svi razmišljamo o toj godišnjici, a kao što znate, o Vukovaru ne volim davati nikakve izjave jer mislim da u prvom planu moraju biti branitelji, udovice, stradali i heroji, ali ne samo oni heroji koji su aktivno učestvovali u bitkama, nego i oni koji su jednostavno ostali u Vukovaru i živeli život Vukovara, istakla je Grabar Kitarović.

Za nju su ovo trenuci kada se, kako kaže, s posebnom boli i patnjom zbog strahovitih zločina prisećamo svega što se dogodilo u Vukovaru pre 25 godina.

Ali jednako tako, ovo su za nju i dani ponosa zbog činjenice da je danas Vukovar hrvatski i da to više nikada niko neće promeniti, rekla je Grabar Kitarović, koja je prisustvovala vukovarskoj premijeri filma "Ovčara - neispričana priča", a danas u vukovarskoj "Koloni sećanja".

Premijer Andrej Plenković rekao je pre početka ceremonije da je Dan sećanja još jedna prilika za izražavanje "dubokog poštovanja i zahvalnosti svim braniteljima" i onima koji su, kako je rekao, dali život za slobodnu i danas modernu Hrvatsku.

"Jedinstvo koje vidimo danas u Vukovaru neka bude podsticaj za budućnost. U saradnji sa gradonačelnikom i županom dogovorili smo da ćemo godine pred nama iskoristiti za socijalni i ekonomski boljitak svih građana Vukovara, u evropskom duhu, duhu tolerancije i uz sećanje i pijetet zbog svih žrtava", naveo je Plenković.

Misu i molitvu za sve žrtve iz tzv. Domovinskog rata na Memorijanom groblju je održao zagrebački nadbiskup, kardinal Josip Bozanić.

Ovo je 25. godišnjica obeležavanja Dana sećanja. Proteklih godina, međutim, obeležavanje ovog dana za Hrvate nije značio jedinstvo.

Naime, nekadašnja vlada SDP-ovca Zorana Milanovića imala je velikih problema sa braniteljima koji nisu zadovoljni svojim statusom, pa su formirali svoju kolonu, odvojenu od državnog vrha, a atmosfera je tada često bila na ivici incidenta.

Predsednik Sabora i lider manje članice vladajuće koalicije Božo Petrov je rekao da je odluka vlade da obezbedi sredstva za obnovu u ratu razrušenog vodotornja u tom gradu zapravo prouka da u Hrvatima ne postoji mržnja nego volja da se obnovi blagostanje i mir.

Međutim, vukovarski Srbi ni na koji način ne učestvuju u ovom obeležavanju, a saborski zastupnik i predsednik Srpskog nacionalnog vijeća Milorad Pupovac je za regionalnu televiziju N1 rekao je ranije danas da ove godine ni on neće prisustvovati godišnjici Dana sećanja.

"Kad obeležavamo stradanje, ne delimo žrtve. Lani smo to uradili u crkvi Preobraženja Gospodnjeg i ove godine ćemo učiniti isto. Za ljude koji su odvedeni iz bolnice i ubijeni na Ovčari, za sve koji su ubijeni i nakon ulaska vojske u Vukovar", kaže Pupovac.

Pupovac, koji inače, podržava Plenkovićevu vladu, kaže da je to bila dobra odluka da predstavnici SDSS-a ne budu danas u Vukovaru.

"Danas smo u Vukovaru svešću, ali ne i fizički. Saosećamo sa žrtvama, kao i drugi ljudi, kojima je na srcu stradanje tolikih ljudi. Tamo smo vođeni moralnim osećajem prema nevino stradalim i svim stradalima u Vukovaru", naglasio je Pupovac.

Zamenik gradonačelnika Vukovara Srđan Milaković rekao je juče da uprkos svim naporima da Srbi postave spomen ploče na mesta na kojima su stradali srpski civili nije urodio plodom jer im nije dozvoljeno.

"Trebalo bi da se stvore životni preduslovi, da Srbi postanu ravnopravni građani Vukovara, da se onda oda počast svim žrtvama stradalima u Vukovaru, a ne da on ima karakter ratovanja, stvaranja pobeda ili obeležavanja poraza", naveo je Milaković.

Osvrnuvši se na život Hrvata i Srba u Vukovaru, Milaković kaže da je jedna dimenzija privatni, svakodnevni život ljudi, a druga je odnos vlasti, odnosno javna sfera.

"Uprkos svim preprekama, ljudi nastoje da žive svoj život. Rat je onemogućio i pokidao brojne veze, stvoren je diskontinuitet. Mlade generacije obnavljaju sve te prepreke. Dimenzija javne sfere je takva da u mnogo slučajeva onemogućava tu vrstu suživota grada Vukovara. Ovo što se obeležava je više teret za njegove građane nego što je dobrodošlo i što im omogućava lakši život", zaključio je Milaković.

Vukovar je 87 dana, od avgusta do novembra 1991, bio pod opsadom JNA i paravojnih formacija.

Dan sećanja na žrtve Vukovara obeležava se odlukom Sabora u znak sećanja na 18. novembar, kada je slomljena odbrana grada.

Prema podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada su proterane 22.000 Hrvata i drugih nesrba.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, među kojima su bili i civili. Ubijeni su na Ovčari u noći između 20. i 21. novembra 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 tela, a traga se za posmrtnim ostacima 76 osoba.