Gotovina imenovan za savetnika za državnu bezbednost Hrvatske

Rešenje o imenovanju Gotovine potpisao je premijer Andrej Plenković uoči današnje sednice Vlade u Vukovaru, a na predlog ministra Damira Krstičevića i generalovog pristanka.

Gotovina će se, kako je preneo zagrebački Večernji list, baviti sistemom državne bezbednosti, koju razvija Krstičević, ali će biti i angažovan prema potrebi na drugim pitanjima u vezi sa bezbednošću.

Prema pravilima o zapošljavanju unutar Vlade, Gotovina ima pravo na naknadu za tu funkciju, ali je on, kako se navodi, insistirao da taj posao obavlja bez finansijske naknade.

Ministar odbrane Damir Krstičević kaže da mu je veoma drago što je Gotovina pristao na angažman, jer se time i praktično podstiče angažovanje bivših profesionalnih vojnika i oficira koji svojim znanjem i sposobnošću mogu mnogo da doprinesu nacionalnoj bezbednosti i razvoju oružanih snaga.

Dodaje da je premijer Plenković bio oduševljen tom idejom i svesrdno ju je podržao. 

Krstičević očekuje da će Gotovina značajno doprineti konceptu pametnog upravljanja odbrambenim i bezbednosno-obaveštajnim sistemom, a dolazak ovog hrvatskog generala u novu hrvatsku vladu, makar i kao "spoljnog eksperta", pozdraviće, očekuje se, i šira hrvatska javnost i struka.

Ko je Ante Gotovina?

Novoimenovani savetnik za državnu bezbednost pri Ministarstvu odbrane Hrvatske bio je prvostepenom odlukom Haškog tribunala 2011. osuđen na 24 godine zatvora, kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata zbog dela progona, a već naredne godine Žalbeno veće tog suda ga je oslobodilo svake odgovornosti.

Pre nego što je dospeo u Hag, Gotovina je bio u bekstvu, što je podržavao i zvanični Zagreb, pa je tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte u više navrata optužila hrvatsku vlast da skriva generala.

Gotovina je uhapšen 7. decembra 2005. u restoranu hotela "Bitakora" u mestu Tenerife na Kanarskim ostrvima u Španiji. Tada je korstio pasoš na ime Kristijan Horvat. U Sheveningen je prebačen dva dana kasnije, a suđenje mu je počelo 11. marta 2008.

U prvostepenoj presudi od 5. aprila 2011. osuđen je na 24 godine zatvora kao saučesnik udruženog zločinačkog poduhvata zbog dela progona, deportacije, pljačke, razaranja...

Presuda se zasnivala na tezi o prekomernom granatiranju Knina.

Žalbeno veće Haškog suda donelo je 16. decembra 2012. oslobađajuću presudu.

Oslobođen je zajedno sa generalom Mladenom Markačem i njih dvojica su vladinim avionom doputovali u Zagreb, gde ih je dočekao veliki broj ljudi.

Hrvatski mediji su tada preneli da je bilo čak 100.000 ljudi na njihovom dočeku, te da je u zemlji vladalo oduševljenje.

Gotovina je nakon povratka najavio da se neće baviti politikom. "Rat je iza nas", rekao je, dodajući da će se posvetiti privatnom biznisu i da će se baviti uzgajanjem tune.

Proglašen je počasnim građaninom Splita, Zadra, Osijeka. Dobitnik je najviših državnih odlikovanja.

Inače, prema prvostepenoj presudi, Gotovina, koji je komandovao vojno-policijskom akcijom "Oluja", tokom koje je iz hrvatske proterano više od 200.000 Srba, dok je više od hiljadu ubijeno ili nestalo, i Markač, kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Republike Srpske Krajine.

Na osnovu tih navoda iz optužnice, Gotovina i Markač su proglašeni krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva, od početka avgusta do kraja septembra 1995. Drugooptuženog generala Ivana Čermaka Tribunal je oslobodio krivice.

Gotovina i Markač su na prvostepenu presudu uložili žalbe, tvrdeći da je sudsko veće pogrešno utvrdilo i interpretiralo činjenice o događajima tokom i posle "Oluje".

U žalbama, odbrane su tražile da Gotovina i Markač budu oslobođeni, tvrdeći da je "Oluja" bila legitimna vojna operacija za reintegrisanje okupiranog područja u sastav Hrvatske, a da je srpsko stanovništvo napustilo teritoriju u okviru evakuacije koju je organizovalo njihovo vođstvo sa Milanom Martićem na čelu.