Austrija 2015. primila 90.000 zahteva za azil

U Austriji, kako se ističe u izveštaju, je prošle godine živelo oko 1,8 miliona osoba (21 odsto) sa migrantskim poreklom.

Rast broja osoba migrantskog porekla prošle godine je prouzrokovan međunarodnim talasima migracije u Austriju ( za još 113.067), rekao je Štefan Marik-Lebek iz Statističkog zavoda Austrije.

Sa 88.340 zahteva za dobijanje azila Austrija je prošle godine primila najveći broj molbi, onoliko koliko je zajedno bilo u proteklih pet godina.

Većina tražilaca azila poreklom je iz Avganistana, Sirije i Iraka.

Marik-Lebek ukazao je da 17 odsto stanovništva Austrije migrantskog porekla ima nemački kao maternji jezik, a šest odsto, pored nemačkog ima i drugi maternji jezik.

Više od tri četvtine (77 odsto) ima neki drugi maternji jezik od nemačkog.

Od toga jedna petina (12 odsto) govori odlično nemački, a jedna trećina (33 odsto) raspolaže sa naprednim i jedna desetina (29 odsto) natprosečnim znanjem nemačkog jezika. Kod jedne šestine (16 odsto) ustanovljeno je da imaju slabo, odnosno nikakvo znanje nemačkog.

Fasman je ukazao da "vanredna godina" zahteva rast potreba za stanovima, radnim mestima, mestima za obuku. Kaže da treba praviti razliku između standardne integracije, kao i one tražilaca azila.

Naime, standardna integracija je veoma razvijena, ali postoji potreba za napretkom u ovlasti obrazovanja. Prema njegovim rečima, integraciona klima se prošle godine nešto poboljšala.

Prošla godina "vanredna" 

Za Austriju prošla godina bila je "vanredna" kada je reč o integracionoj politici, ocenio je ministar spoljnih poslova i integracije Sebastijan Kurc. 

Ministar Kurc je ukazao da uspeh integracija zavisi od broja osoba koje treba integrisati, pa se zbog toga mora priliv migranata smanjiti.

Osobe koje su u zemlji, kako je naglasio, moraju biti integrisane.

On je dodao da nije moguće porediti situaciju gastarbajtera pre više decenija sa aktuelnim stanjem.

Tada je, kako je ukazao, postojala potreba za radnom snagom, a danas je stanje na tržištu rada teško, a neučešće na tržištu rada povećava opasnost od radikalizacije.

Kurc je najavio da će stupiti u kontakt sa ministrom za socijalna pitanja Alojzom Štegerom kako bi se poboljšalo stanje na tržištu rada ili izbeglice zaposlile na drugi način.

S tim u vez je Fasman ocenio da nemački model "radnog mesta od 1 evra" nije loš.