Nezaposlenost, siromaštvo i korupcija tište region

Bez obzira da li je istraživanje bilo u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu, svi su jedinstveni da je najveći problem veoma nizak nivo zaposlenosti i da ljudi u regionu smatraju da su veze i lični kontakti najvažniji za nalaženje posla, a da nije mnogo važan nivo znanja, sposobnost prilagođavanja, poznavanje jezika, rekao je Goran Svilanović.

"Odskače još jedan podatak, žao mi je što moram da saopštim da je gotovo svaki drugi građanin rekao da je spreman da napusti svoju zemlju, da bi radio, našao posao, pogotovo mladi ljudi, koji osećaju ozbiljan nedostatak perspektive", naveo je Svilanović.

Taj podatak ocenio je kao dramatičan i smatra da to je to upečatljivo raspoloženje rezultat nepoverenja da će se u kratkom vremenskom periodu stvari promeniti na bolje, te da, bez obzira što ljudi uočavaju da postoji napredak, on nije dovoljan za njihova očekivanja.

"Ljudi više nisu spremni da žrtvuju svojih narednih 10-15 godina života i to sada vidimo u istraživanju, da je polovina ljudi spremna da ode i da traži posao izvan svoje zemlje i regiona. Taj podatak nas je dosta uzdrmao", kaže Svilanović.

Istraživanje "Balkanski barometar 2016" pokazuje i da se poslovni ljudi, menadžeri najvećih kompanija u regionu, prilikom zapošljavanja novih radnika, najčešće koriste ličnim kontaktima, kako se izjasnio 61 odsto ispitanika.

Svega 27 odsto menadžera nove radnike traži uz posredovanje službe za zapošljavanje, dok je 77 odsto menadžera navelo da nikada ne koristi posredovanje privatne službe za zapošljavanje.

Svilanović je istakao i da su građani u regionu jedinstveni i kada je reč o drugom najvećem problemu,  a to je ukupno loša, ili relativno loša ekonomska situacija.

Prema njegovim rečima, nezaposlenost i siromaštvo široko su rasprostranjeni u regionu i zajedno sa njima, na skali negativnih, stoji i veoma nizak nivo poverenja u institucije, vladu i državu i njihovu spremnost da se sa tim problemima izbore.

Treći najveći problem građana regiona je korupcija, a kako je rekao Svilanović, za razliku od prošlog istraživanja, postoji veliki skok percepcije da je korupcija problem - 47 odsto ljudi u regionu je reklo da im je to jedan od najvećih problema sa kojima se susreću, što je 15 odsto više nego prošle godine. 

Započeo oporavak ekonomija u regionu

Naglasio je da ovogodišnji "Barometar" pokazuje da je započeo oporavak ekonomija u regionu, ali je ocenio da je potpuno jasno da još mnogo posla ima da se uradi, da bi moglo da se govori o održivom razvoju, a pogotovo da se "jaz naših ekonomija i onih koji su juče ušli u EU smanji, a kamoli između naših ekonomija i tzv. starih članica EU".

Svilanović je naveo i izveštaj Saveta pokazuje da preovlađuje negativan odnos prema migrantima, te da je 47 odsto ljudi regiona imalo taj stav, 37 odsto neutralan, 11 odsto pozitivan.

"Ovde Srbija odskače sa značajano većim razumevanjem za izbegle, a to se objašnjava stalno ponavljanom pozitivnom porukom koja dolazi od vlade. Dakle, vrlo je važno kakve poruke dolaze od vlade, to i te kako utiče šta ljudi misle i kako definišu svoj odnos prema nekim problemima", rekao je Svilanović.

Poslovna zajednica regiona, koja je drugi element istraživanja, za najveće svoje probleme navela je poreske stope, poreze, troškove finansiranja proizvodnje, poslovanja, troškove zaduživanja, kao i anti-tržišu praksa.

Ukupna njihova ocena, navodi Svilanović, jeste da i pravno i poslovno okruženje još uvek predstavlja problem u poslovanju, a zanimljivo je da naši menadžeri konkurenciju iz inostranstva i regiona ne vide kao pretnju svom biznisu. 

"Visok stepen podrške regionalnoj saradnji" 

Što se tiče pridruživanju EU, Svilanović kaže da je poslovna zajednica naklonjenija, još snažnije podržava proces pridruživanja od građana i očekuje da to donosi samo dobiti za njih kao građane i za preduzeća koja vode.

"Ono što je za nas u Savetu veoma važno, to je da je veoma veoma visok stepen podrške regionalnoj saradnji, kako kod građana, tako i kod ljudi koji vode kompanije. Zaista veruju da unapređenje ličnih odnosa, rešavanje bilateralnih problema, ekonomsko povezivanje, samo dobro donosi i građanima i poslovnoj zajednici. To je za nas veliko ohrabrenje, jer je svrha Saveta unapređenje regionalne saradnje", istakao je Svilanović.

Istraživač i konsultant kompanije "GFK" Vladimir Gligorov rekao je da, kada se uporede očekivanja ljudi i poslovnih ljudi, vidi se nešto veći optimizam, ekonomije se blago oporavljaju u regionu, što se reflektuje i u očekivanjima, kao i da je vidljivo veliko nezadovoljstvo politikom, političkim stanjem, te da se država uglavnom vidi kao teret i prepreka.

Gligorov ističe kao veoma popularnu regionalnu integraciju, naročito slobodnu trgovinu, dok postoji pesimizam kada je reč o EU integracijama. 

"Glavni problemi su na tržištu rada. Ako sumirate nalaze koji kažu da su u suštini veze i lični kontakti najvažniji za nalaženje posla i kada se pogleda pesimizam u odnosu na to šta politika može da učini, postoji velika nepovezanost između ekonomske i političke sfere. Ljudi ne očekuju ništa, kada je reč o poboljšanju stanja na tržištu rada, od politike", rekao je Gligorov.

Savet za regionalnu saradnju drugu godinu izdaje istraživanje javnog mnjenja po standardima Eurobarometra - "Balkanski barometar 2016", na prostoru koji nije obuhvaćen Eurobarometrom i to je jedan od načina na koji Savet prati strategiju "Jugoistočna Evropa 2020", koja je usvojena u Sarajevu 2013. godine.

Istraživanje je radila kompanija "Gfk", a u sedam zemalja regiona intervjuisano je 7.000 građana i 1.400 ljudi koji vode najveće kompanije u regionu.