Orešković odbacio optužbe

Orešković je pod motom "danas se piše istorija" poručio da su pravi razlozi za njegov opoziv to što se borio za zaštitu nacionalnih interesa i to što je počeo da radi na rešenju spora INA i MOL, te se zalagao za nastavak arbitraže i početak pregovora, što, kako je rekao, nekima nije odgovaralo.

Premijer je rekao da će u hrvatskoj istoriji ostati zabeleženo da je ova vlada pala, ako tako bude odlučeno, zbog ličnih interesa pojedinaca, misleći pritom na šefa HDZ Tomislava Karamarka za koga je Komisija za utvrđivanje juče utvrdila da je bio u sukobu interesa po tom pitanju.

"Dužnost predsednika vlade obavljao sam časno i u interesu Hrvatske i ponosan sam na sve što je do sada učinjeno, a za sve propuste spreman sam da preuzmem odgovornost", rekao je Orešković.

Istakao je i da će u istoriji, takođe, ostati zapisano da se u hrvatskoj istoriji nikada nije dogodilo da vladajuća većina pokrene opoziv premijera kojeg su sami postavili, a pogotovo ne sa ovakvim teškim optužbama.

On je zahvalio Domoljubnoj koaliciji, okupljenoj oko HDZ-a i Mostu, manjoj člaanici vladajuće koalicije, koji su ga, kako je rekao, doveli na ovu časnu dužnost, te završio svoje izlaganje sa:"Bog čuva Hrvatsku".

Prethodno, Orešković je odbacio sve optužbe iznete u zahtevu za opoziv istakavši da je problem u tome što nije podlegao pritisku da na određene funkcije u tajnoj službi postavi one za oje je smatrao da ne ispunjavaju uslove za taj posao.

Podsetio je da je odluku o šefu tajne službe doneo u dogovoru sa predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, te dodao da je dosadašnji rad direktora SOA pokazao da u tome nije pogrešio.

"Nije tajna da se moji stavovi oko INE i energeskog sektora bitno razlikuju od nekih stavovima nekih članova vlade", rekao je Orešković napomenuvši da je svestan važnosti INE i energetskog sektora i da se borio da zaštiti vitalne nacionalne interese države.

Što se tiče navoda da je traženjem ostavke dvojice potpredsednika, Tomislava Karamarka i Bože Petrova, izgubio poverenje, to je, kaže, učinio jer je neizvesnost koja je proizlazila iz sukoba interesa šefa HDZ-a postala "prevelik teret za ovu vladu".

Podsetio je da nadležna komisija utvrdila da je Karamarko bio u sukobu interesa.

Takođe, dodao je da je pokušao aktivno da komunicira sa Karamarkom, ali da je on, kako je rekao, te pozive ignorisao, te da šef HDZ-a nije pokazivao nikakv interes za privredne teme i reforme.

Inače, Orešković je u Sabor stigao tačno u podne u pratnji ministara Mosta, manje članice vladajuće koalicije, koja ga podržava, a na mnogobrojna pitanja novinara, premijer u hodu rekao: "Čućete šta ima reći. Malo strpljenja. Piše se istorija. Idemo završiti ovo što smo započeli pa ćemo se čuti".

Karamarko i ministri HDZ-a ne prisustvuje sednici Sabora.

U zahtevu HDZ-a za opoziv Oreškovićevi "gresi" su pobrojani u šest tačaka, prozivajući ga, između ostalog, za pokušaj "kancelarske diktature uz pomoć represivnog aparata".

Oreškovića terete da je otkazujući sednicu vlade tajanstvenim sastankom u SOA-i, "svesno od te Agencije napravio politički faktor" u državi, što se, kažu, može tumačiti i kao uvod u pokušaj "kancelarske diktature uz pomoć represivnog aparata".

Prozivaju ga i za "potpunu odsutnost volje" da sarađuje s predstavnicima političkih snaga koje su mu dale poverenje da vodi vladu, u prilog čemu navode da je tražio ostavke lidera stranka od čije podrške zavisi njegov mandat.

"To je dovelo do nefunkcioniranja vlade na čijem je čelu Orešković, a njegova odgovornost za to kao njenog prvog čoveka je najveća", poručuju zastupnici i dodaju da zbog takvog neodgovornog političkog ponašanja, kao i činjenice da Orešković, kao osoba bez političkog legitimiteta traži ostavke ljudi koji su ga izabrali, ugroženo je funkcioniranje države i njena financijska stabilnost".

Zahtev je potpisalo 42 zastupnika.