Lideri regiona za bolju saradnju

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je u Sarajevu da nedostaje zajednički nastup zemalja regiona pred EU, kako bi pokazali da svi želimo da budemo članice i to svi zajedno, ali je ujedno konstatovao da su se odnosi između država bivše Jugoslavije komplikovali u prošlom periodu.

On je kazao da su neke države ušle u prikriveni i latentni sukob, i da zbog toga nije bilo napretka u prošlom periodu, te je zaustavljen trend dobrih odnosa na Balkanu.

To je, prema njegovom mišljenju, možda izazvano migranstkom krizom, krizom u EU, jačanjem ultranacionalizma, posebno u Hrvatskoj, što, kako je naveo, "utiče na sve nas jer se radi o velikoj državi u ovom regionu".

Presednik Srbije istakao je da se u Evropi dobijaju trenutno apluazi za evroskepticizam, a zemlje regiona žele u EU i zbog toga treba da se molimo da Unija opstane, kako bismo mogli da rešimo svoje probleme.

Države bivše Jugoslavije, kako je podsetio, nasledile su probleme koje, kada bi postojala volja, mogu lako da se prevaziđu.

„Mislili smo da smo bili na dobrom putu da ih prevaziđemo i onda je usledila kriza EU. Kriza je višeslojna i nije samo kriza proširenja. EU se nalazi pred pitanjem kako treba da izgleda, da li da bude skup država ili federacija.

Osnovna je ideja da bude skup država, ali se osetilo da postoji velika želja Brisela da bude glavni grad Evrope u kojem se sve odlučuje i videlo se da mnoge države žele da se izvuku iz toga. Ko želi sada da uplaši EU preti organizovanjem referenduma“, ukazao je on.

Nikolić je kazao da države regiona razdvojeno idu ka EU, svako sa svojim problemima.

„Ništa ne znači Srbiji da uđe u EU a da ne uđu sve ostale zemlje okruženja“, ocenio je on, dodajući da nedostaje zajednički nastup pred EU, kako bi se pokazalo da je region jedinstven u želji da postane članica Unije.

Kada je reč o Srbiji, on je istakao da će sigurno imati problema sa poglavljem 35, za koji se ne zna kako će se završiti.

„Za ostala 34 poglavlja smo spremni, bar spremniji od nekih članica EU, a pojaviće se neko da nam to stopira“, dodao je Nikolić.

Predsednik Srbije je rekao da će naša zemlja sve učiniti da postane članica EU, osim „onog“ uslova koji ne smeju da nam postave.

On je Sloveniji zahvalio na podršci na putu ka EU, rekavši da ona nije sebični član Unije, dok se neki drugi ponašaju „kao brodolomnik koji se ukrcao na čamac, a tuče veslom onog koji želi da se spasi".

"Mi se spasavamo ulaskom u EU, svoje ekonomije, društveno uređenje, vladavinu prava, ljudska prava, slobode medija“, rekao je on.

Srbija, kako je najavio, neće podmetati nikome noge na putu u EU, kao i da bi bilo sve lakše ako bi prestali međusobno da to činimo jedni drugima.

Istovremeno je ukazao da je EU pokazala svoje slabosti, time što nije mogla da se snađe u migrantskoj krizi.

On je dodao da je protiv toga da Srbija bude u NATO, jer želi da nikada više Srbija ne ratuje, a one koji žele u vojnu alijansu je upitao da li su sigurni da li neće ratovati zarad nekih viših ciljeva izvan svojih granica.

Srbija, prema njegovim rečima, nema neprijatelja u svetu, a tako i na Balkanu i ne želi da stvara neprijatelje, ali će uzvraćati ako je neko napada.

„Nije naša slabost što ponekad prećutimo komšijama i prijateljima kada nam načine neko zlo. U Srbiji izbore niko neće da dobije tako što će da kaže da mrzi druge. Sada će u Srbiji takvog da posmatraju kao ludaka“, uveren je Nikolić.

Izetbegović: Svi smo pravili greške 

Svi smo pravili greške i danas je put da to priznamo i prihvatimo i da pomognemo ljudima na Balkanu da ne odlaze odavde, poručio je predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović na Samitu 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope. 

Izetbegović je konstatovao da proces pomirenja, normalizacije odnosa i saradnje ide u pravom smeru, ali ne dovoljno brzo. “"Ide uzlaznom linijom, sa padovima i usponima, ali trend je jasan i on je pozitivan”", rekao je Izetbegović.

Prema njegovim rečima, susreti poput procesa Brdo-Brioni, na kojem učestvuju, kako je rekao, odgovorni ljudi sa kapacitetom da prevaziđu nesuglasice i spremni da iskreno kažu šta imaju, potpomognuti liderima iz biznisa, predstavljaju neodvojivu stvar, “jer je biznis temelj za vođenje politike”.

“"To je put da te krize prevazilazimo"”, ocenio je Izetbegović.

Predsedavajući Predsedništva BiH je dodao da su koreni nepoverenja teško izlečivi, da svi imaju razloge za nepoverenje, naročito u poslednjih 100 godina, ali da je potrebno napraviti pozitivnu spiralu.

"“Potrebno je napraviti intezivan i iskren kontakt, da se ispoštuje data reč, da se prepoznaju problemi drugih i biti lider, a ne robovati emociji vlastite etničke grupe i birača"”, rekao je Izetbegović.

On je dodao da nije hrabrost kriviti druge za sve, kao što to rade balkanski lideri.

“Treba kazati istinu, što više se približiti istini, kako je drugi vide, i potruditi se da se takve stvari više ne ponove. Treba da gradimo infrastrukturu i privredu, da ubrzamo svaku vrstu komunikacije, da idemo napred po standardima EU i NATO”, zaključio je Izetbegović.

Na pitanje šta je Predsedništvo BiH uradilo za poboljšanje situacije u regionu, rekao je da je izjavom Predsedništva BiH pokrenuta ta država iz zastoja, ali da nije dovoljno uradilo kada je reč o poverenju unutar BiH.

Prema njegovim rečima, postojao je plan da se sva stratišta u BiH obiđu zajednički, svi članovi Predsedništva, ali da to nije učinjeno.

"Lično osećam da sam Sarajlijama, Srbma dužan, onima koji su ubijeni na Kazanima. Otići ću da im odam poštu. Svako od nas treba da uradi korak da pokaže da razume drugu stranu"”, zaključio je Izetbegović.

Pahor: Bilateralne probleme rešiti što pre

Predsednik Slovenije Borut Pahor istakao je da je važno da zemlje regiona, bez obzira na trajanje procesa proširenja, rade na očuvanju mira i stabilnosti, te treba da bilateralne probleme reše što je ranije moguće, sa ili bez pomoći EU.

Pahor je, na predsedničkom panelu Samita u Sarajevu, kazao da su države inicijative „Brdo-Brioni“ procesa jedinstvenog stava da je integracija u Evropu, a za većinu država i u NATO, od bitnog značaja za perspektivu naroda i država, sigurnost i blagostanja regiona.

Pahor je ukazao da se postavlja pitanje da li, ako zbog Brisela dođe do odlaganja procesa proširenja, to pravi ozbiljne probleme miru, sigurnosti i blagostanju naroda i državama na Balkanu.

On je podvukao da odlaganje ne bi bilo dobro i da EU treba da ima snagu da proces proširenja održi i pored institucionalne krize u kojoj se nalazi.

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov rekao je da je svet u fazi velikih promena a da su međunarodne instirucije ostale u 20. veku, zbog čega ne treba čekati da donose odluke, već region mora sam da se uhvati u koštac sa rešavanjem izazova.

On je, u obraćanju na Samitu 100 biznis lidera jugoistočne Evrope, poručio prisutnima: "„Dobrodošli u realan 21. vek"“.

Prema njegovim rečima svet više nije onakav kako smo poznavali i živimo u vreme ekstremnih događanja, a Balkan je jedan od tri najturbulentnija regiona, koji je noćna mora za evropskog političara.

Istovremeno je naglasio da sve što se dešava bilo gde u svetu nas pogađa. "„Ovo nisu više geopolitika i geostrategija, već geoprofit, a mi se nalazimo na njegovim koridorima", poručio je Ivanov.

On je ukazao da je Balkan iskusio u migranstkoj krizi da ne treba čekati na odluke drugih, jer dok je Brisel razmišljao šta da radi, u regionu je razvijen sopstveni sistem kriznog upravljanja i rešavanja problema.

Ivanić: Potrebno manje licemerstva i više iskrenosti u region

Član Predsedništva BiH Mladen Ivanić poručio je da je potrebno manje licemerstva i više iskrenosti u regionu, jer je situacija daleko od onoga kakva treba da bude. 

Ivanić je, odgovarajući na pitanje da napravi paralelu između saveza nordijskih zemalja sa onim što bi moglo da bude u regionu zapadnog Balkana, rekao da je razlika u poverenju, kojeg, prema njegovom mišljenju, kod nas još nema.

"Svi će reći da ono raste i da ga ima, ali u realnosti, otvoreno govoreći, još ga nema“, ocenio je Ivanić.

Prema njegovim rečima, svakodnevno imate slučajeve „bez obzira što se lepo nađemo, nasmejemo i govorimo“, da ima incidenata, navodeći primer napada na premijera Srbije u Srebrenici prošle godine, hrvatsku blokadu teretnog saobraćaja na granici sa Srbijom, kao i blokadu nastavka puta na članstvu u EU...

“"Potpuno je drugačije od idealističke slike koju predstavljamo. Naravno da je bolje nego pre neku godinu, ali u odnosu na to šta ste vi (poslovni ljudi) napravili, politika nije uradila ništa"”, ocenio je Ivanić.

On je dodao da je politika imala najmanje hrabrosti da napravi iskorak i podvukao da poslovni svet mora da vrši pritisak na političke strukture da se to promeni.

"“Sa nas (političara) niko ne može da skine tu odgovornost i da bi tu odgovornost do kraja doveli, podrazumeva se pritisak koji morate da sprovodite i više i češće"”, rekao je Ivanić.

On je zaključio da će kada bude bilo manje licemerstva i više iskrenosti, situacija možda biti kao u nordijskim zemljama. "Prilično smo daleko od toga, ali ne toliko da je to neostvarivo. Da li je sadašnja generacija političara spremna da to napravi? Sumnjam"”, zaključio je Ivanić.

Vujanović: Rešavanje eknomskih pitanja ključ za sva ostala

Rešavanjem ekonomskih pitanja, rešavaćemo i sva otvorena pitanja u regionu, koja ne treba da guramo pod tepih niti da im smanjujemo značaj, poručio je predsednik Crne Gore Filip Vujanović.

Upitan da li je moguća unija u regionu pre ulaska u Evropsku uniju, Vujanović je odgovorio da je to misija koju će ostvarivati i buduće generacije, ali je ukazao na činjenicu da su, poredeći region sa nordijskim savezom, te države izuzetno bogate sa visokim životnim standardom.

"Ako se okrenemo budućnosti, a ekonomiji damo veći značaj, lakše ćemo rešavati otvorena politička pitanja. Moramo da se gradimo kroz ekonomiju, da savlađujemo tržišne barijere i da napravimo balkansku šestorku koja će u ekonomskom smislu predstavljati dobar model koji će koristii isksustva Evropske unije", rekao je Vujanović.

Naglasio je da je to potrebno sprovoditi kroz međunarodne, regionalne i bilateralne aktivnosti.

Kada je reč o političkim temama, Vujanović je ocenio da se često okrećemo prošlosti, sa ambicijom da je menjamo u korist onoga ko je posmatra.

Čović: Poverenje da gradimo brže, nemamo više vremena

Vreme je da poverenje gradimo mnogo brže, odgovornije i hrabrije, jer bez toga teško da ćemo ostvariti naše ambicije kada je reč o evropskim integracijama, istakao je član Predsedništva BiH Dragan Čović.

Čović je naglasio da države regiona neće daleko otići, ako njihovi lideri danas sebi ne kažu da više nema vremena.

"To nam praktično pokazuju ljudi koji svakodnevno napuštaju ove prostore, i to mnogo brže nego što smo mogli da zamislimo", rekao je Čović.

Prema njegovim rečima na nepovoljnu situaciju, takođe, utiču i kretanja unutar Evropske unije, ali i migracije naroda.

"Na nama je da napravimo veliki iskorak i ne treba toga da se plašim", smatra Čović.

Tači: Svi ćemo završiti unutar EU, važan je dijalog

U regionu imamo sigurnosne, političke i ekonomske izazove, ali veliki sam optimista da ćemo u nekom momentu svi završiti u okviru Evropske unije i da to nije daleko, ali najvažnija je stvar to što smo počeli da razgovaramo, istakao je kosovski predsednik Hašim Tači.

On je ocenio i da je potreban dijalog kako bi se region ekonomski razvijao i da ima mnogo standarda i kriterijuma koje nije moguće sprovesti ukoliko se situacija u regionu ne poboljša.

"Svi smo multietničke zemlje, nemamo samo jednu etničku grupu i svi osećamo posledice onoga što se dešava. Ali, najvažnija stvar je što smo počeli da razgovaramo i što smo u te razgovore uključili infrastrukturne projekte", rekao je Tači.

Prema njegovim rečima, ima veoma mnogo prostora za poboljšanje, ali da je jedan od uslova za to veća povezanost, odnosno izgradnja auto-puteva i ostalih infrastrukturnih projekata.