Kandidati za predsednika Austrije o Balkanu

Hofer, inače kandidat Slobodarske partije (FPO), smatra da su kad je reč o Kosovu "rane još sveže, a problemi preveliki", tako da bi učlanjivanje Kosova u međunarodne organizacije, uključujući EU i UN, podstaklo samo negativno raspoloženje.

"Smatram i da bi prijem Kosova u međunarodne organizacije u ovom trenutku stvorio više problema, nego što bi rešio", istakao je Hofer za Tanjug.

Hofer, koji je u prvom krugu glasanja osvojio daleko najveći broj glasova, uveren je da će se rešiti problem hrvatske blokade puta Srbije u EU.

"Kada je reč o Srbiji i Hrvatskoj, radi se o prošlosti punoj emocija. Bio sam mlad vojnik kada je izbio rat na prostoru bivše Jugoslavije. Imam i susede koji su sa tog prostora, koji dolaze kod mene na katolički Božić, a ja idem na njihove pravoslavne praznike. Ako se želi ovaj problem razumeti neophodno je sagledati istoriju", kaže Hofer.

Upitan da li Srbija mora priznati Kosovo da bi postala članica EU, Hofer je objasnio da je to jedan uslov koji postavlja EU, iako na drugoj strani deluje suprotno takvim zahtevima i pored nerešenog kiparskog pitanja, želi da ubrza pregovore sa Turskom.

"Smatram da treba primenjivati iste aršine", poručio je treći predsednik austrijskog parlamenta.

Ocenio je da je Srbija veoma važan partner Austriji zbog svojih ekonomskih kontakata, te ističe da namerava tu saradnju da podstiče i forsira.

Upitan za Bosnu i Hercegovinu, Hofer je istakao da je ustanovio da delovanje Valentina Incka kao međunarodnog predstavnika nije bilo krunisano velikim uspesima.

"Uveren sam da ćemo biti suočeni još sa mnogo problema u Bosni i verujem da visoki predstavnik, ako bude obavljao dužnost kao do sada, ne može doprineti rešenju", naglasio je Hofer.

Podvukao je da Unija ima budućnost, jer je to bitan mirovni i ekonomski projekat.

"Međutim, pitanje je u kom pravcu će se razvijati. EU će imati budućnost samo ako se bude razvijala u duhu Šarla de Gola, koji predviđa da su zemlje članice jake. To mora biti Evropa dogovora oko snažnih tema, kao i Evropa u kojoj bi članice mogle slobodno da samostalno rešavaju svoje probleme. Ne sme se praviti EU po modelu nekakvih 'sjedinjenih evropskih država' ili centralna država Evropa'", objasnio je Hofer.

Smatra da u proširenju EU mora da se deluje obazrivo i sa merom.

"Ne mislim da bi bilo lako primiti Tursku u članstvo EU, jer to Unija ne bi mogla da savlada. Međutim, zemlje koje su po kulturi slične, koje ispunjavaju ekonomske i pravne uslove, odnosno doprinose stabilnosti Evrope, treba da budu primljene u članstvo", kazao je Hofer.

Na pitanje šta bi uradio drugačije od odlazećeg predsednika Austrije Hajnca Fišera, ukazao je da su oni dve potpuno različite ličnosti i da svako vreme iziskuje pravog predsednika.

"Fišer nije loše obavljao svoj posao, ali je bio suviše 'državni notar'. Sada nam treba predsednik koji je aktivniji, koji bi više učestvovao u politici, ali na odgovoran i snažan način", najavio je Hofer.

Napomenuo je da ne podržava sporazum o slobodnoj trgovini EU i SAD. 

"Slobodna trgovina u suštini nije ništa negativno. Međutim, ako imamo dva partnera koji proizvode pod različitim uslovima, tu ne može biti ravnopravnosti. U SAD je zaštita potrošača drugačija nego u Evropi, socijalni standardi su manji, nisu pristupili klimatskim sporazumima. Sporazum ne bi funkcionisao i zato ga ne bih potpisao. Predsednik Austrije može da odbije sporazume iz političkih razloga, što ću uraditi i insistirati da se o tom dokumentu raspiše referendum", ukazao je predsednički kandidat.

Kada je reč o migrantskoj krizi Hofer smatra da je rešenje u poštovanju važećih sporazuma EU.

"EU se nije pridržavala sporazuma iz Mastrihta, kada je reč o zaduživanju država. Takođe, nije se pridržavala Šengenskog sporazuma, nije bilo zaštite spoljne granice. Dablinska pravila nisu ispoštovana i sada lica prolaze kroz mnoge zemlje da bi stigla tamo gde je najveća finansijska podrška. Rešenje vidim samo u tome da se pridržavamo striktno Šengena, da spoljna granica Unije bude obezbeđena, kako ne bi bile potrebne granice u Evropi. A, ako zemlje poput Grčke i Italije kažu da ne mogu da čuvaju granice, iako su se na to obavezale, onda se mora ojačati Fronteks", ukazao je Hofer.

Tvrdi da Austrija očekuje od Unije da se pridržava sporazuma.

Pohvalio je saradnju zemalja zapadnog Balkana u rešavanju migrantske krize.

"Balkanaske zemlje, iako znamo da je to bilo teško, preduzele su ispravne mere i Austrijanci su im na tome veoma zahvalni", podvukao je Hofer.

Na pitanje šta očekuje od izbora i zašto građani treba da glasaju za njega Hofer je rekao da će svaku odluku, kao predsednik, donositi pazeći da je povoljna po Austriju.

"Ako se odlučujute u korist Austrije, to ne znači da ste protiv nekog. Pametna rešenja vode ka tome da svi imaju korist od njih, a ne samo pojedinci" zaključio je Hofer.

Van der Belen: Bespogovorna perspektiva pristupa Balkana EU

Kandidat za predsednika Austrije Aleksander van der Belen najavljuje da će kao šef države raditi na podršci regionu Zapadnog Balkana na putu ka EU i poziva Austrijance srpskog porekla da ga podrže na putu nastavka otvaranja privrede zemlje prema svetu, kao i blagostanja.

Van der Belen, nekadašnji dugogodišnji šef stranke Zelenih, koji je ušao u drugi krug predsedničkih izbora kao drugoplasirani po broju glasova, podsetio je za Tanjug da nijedna druga zemlja nema tako prisne ekonomske i istorijske veze sa Zapadnim Balkanom kao Austrija.

"Srednjeročno gledano, perspektiva pristupa za zemlje ovog regiona je bespogovorna za sve posmatrače. Razgovori se već duže vreme vode. O putu u EU postoje različita mišljenja i mnoga pitanja su još otvorena", istakao je Van der Belen i naglasio da Austrija treba da podrži i dobro pripremi zemlje koje pristupaju Uniji.

"Kao predsednik ću razgovarati sa kancelarom i ministrom spoljnih poslova o mogućnostima Austrije da pomogne region na putu ka Evropskoj uniji", istakao je Der Belen.

Što se srpske zajednice u Austriji tiče Van der Belen je ocenio da ona nije dovoljno zastupljena u političkim strankama.

"Mislim da bi nam po tom pitanju više raznolikosti dobrodošlo i pozivam sve Austrijanke i Austrijance, kao i one iz srpske zajednice, da jedan deo puta zajedno pređemo. Budućnost zemlje leži u saradnji", istakao je Van der Belen.

Upitan kako Austrija treba da postupa po pitanju izbegličke krize, Van der Belen ističe da su mu važni uređeni odnosi, te da se moraju razlikovati izbeglice koje traže zaštitu i one koji spadaju u ekonomsku migraciju.

"Austrija ima trenutno 500.000 nezaposlenih. Ljudi koji beže iz ekonomskih razloga prema mom mišljenju trenutno nemaju šansi za prihvatanjem kod nas", kaže predsednički kandidat Van der Belen.

Međutim, drugačije je kada je reč o ljudima koji beže od rata i progona i po tom pitanju važe ustav i ljudska prava, istakao je Der Belen i dodao da se registracija izbeglica podrazumeva.

Kada je reč o EU, Van der Belen podvlači da je "Evropa saradnje" za Austriju značajna iz ekonomskih, mirovnih i političkih razloga.

"Budućnost svakog drugog radnog mesta u Austriji zavisi direktno ili indirektno od međunarodnih investicija i uspeha izvoza. Čak 80 odsto izvoza se odnosi na evropski prostor. Ukoliko se odvojimo od Evrope, kao što želi kandidat Slobodarske stranke Austrije Norbert Hofer, preti nam sledećih godina masovni rast nezaposlenosti", ukazao je Van der Belen.

Na pitanje šta će kao predsednik da radi drugačije od odlazećeg šefa države Hajnca Fišera, Van der Belen je rekao da je aktuelni predsednik besprekorno obavljao svoju dužnost i sa svojih brojnih putovanja u inostranstvo je doneo investicije za austrijsku privredu u visini od 2,5 milijardi evra.

"To je 40.000 radnih mesta. Ja želim da nastavim taj kurs. Želim da otvorim privredi čitav svet. Naravno, mi smo dva različita karaktera i imaću svoj sopstveni stil", najavljuje Van der Belen.

U Austriji se u nedelju održava drugi krug predsedničkih izbora, na kojem građani mogu da biraju između dva kandidata Norberta Hofera i Aleksandera van der Belena.