Dubrovnik, zajednička vizija članica Jadransko-jonske strategije

"Deklaracijom smo se obavezali raditi za područje koje mora biti prosperitetno, područje u kojem će ojačati privredni rast, s preduzećima koja stvaraju poslove, posebno za mlade ljude i sa integrisanom infrastrukturom. Želimo da naši građani imaju koristi od naše saradnje, jer mi smo tu, na ovim mestima koja su važna, zbog naših građana", rekao je Miro Kovač na Prvom forumu o Strategiji za jadransko-jonski region u Dubrovniku.

Kovač je, istakavši da Strategiju čine četiri zemlje članice EU - Slovenija, Hrvatska, Grčka i Italija - i četiri koje su u pristupnom procesu - Srbija, Crna Gora, BiH i Albanija - kazao da je ona posebna, jer je u vezi s pristupnim procesom EU.

"Pomoći ćemo zemljama koje još nisu članice da to postanu, nadam se uskoro... Želim da osnažim koheziju EU i pomognem novim članovima Unije", rekao je šef hrvatske diplomatije i dodao da je njegova zemlja fokusirana na solidarnost.

"Treba da se držimo jedni drugih, mi želimo da sarađujemo sa susedima... Možemo da promenimo stvari ako želimo. U migrantskoj krizi smo pokazali da možemo da promenimo stvari. Tu je postalo jasno da pripadamo jedni drugima", kazao je Kovač, dodajući da je Hrvatska dobro sarađivala sa Slovenijom, Srbijom i Makedonijom.

On je rekao da je jasno da zemlje članice Strategije treba zajedno da rade i postižu rezultate, kao i da treba da se suoče sa problemima.

"Ovde smo da ponudimo inovativna rešenja za razvoj malih i srednjih preduzeća, bolje povezivanje luka sa kopnom, infrastrukturni održivi razvoj turizma. Naše zemlje tvore onu staru Evropu - i geografski i u smislu kulture. Samo toga moramo da budemo svesni", rekao je Kovač.

Evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu ocenila je da je potpisivanjem deklaracije pokazana politička volja za saradnju kako bi jadransko-jonski region postao uspešniji i stabilniji.

Ona je, međutim, poručila da je "lepo imati akcione planove i ambicije, ali da je glavni cilj da se oni pretvore u dela".

"Moja intimna želja je da vidim Balkan kako se pretvara od potencijalno eksplozivnog u najnapredniji evropski region", rekla je Krecu.

Ona je dodala da je jedan od ciljeva strategije, pored razvoja pomorske, takozvane plave ekonomije, saobraćajnog i energetskog povezivanja regiona, očuvanja životne sredine i jačanja održivog turizma, da se pomogne zemljama kandidatima za članstvo u EU da se približe Uniji, da im se otvore mogućnosti da sarađuju sa evropskom porodicom.

Krecu je kazala da za sprovođenje Strategije nije uvek problem novac, već nedostatak administrativnih kapaciteta, što je veliki problem u regionu.

"Treba da definišemo prioritete i nađemo način da novac može da bude povučen i na najbolji način iskorišćen", rekla je evropska komesarka.

Joksimović: Važni razgovori, ali i rezultati

Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da države u regionu moraju biti svesne da su pojedinačno manje vidljive i privlačne za ulaganja i da zato regionalne inicijative treba da koriste za realizaciju konkretnih zajedničkih projekata, kako bi omogućile stvaranje stabilnog i predvidivog ambijenta.

Joksimović je na Prvom godišnjem forumu o strategiji EU za Jadransko-jonski region u Dubrovniku, na kojem su govorili evropski komesar za regionalnu politiku i ministri iz Albanije, Grčke, BiH, Italije, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske, rekla da sve države regiona moraju imati na umu da su mnogo toga naučile iz prošlosti.

Joksimović je podvukla da je Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, čvrsto opredeljena za načela vladavine prava i vladavine života.

Ona je navela da veruje da svaka razumna politička platforma mora biti svesna činjenice da su zemlje regiona pojedinačno manje vidljive i privlačne za ulaganja, nego kad deluju kao region.

"Trebalo bi da identifikujemo programe koji mogu biti korisni za sve zemlje u regionu i njihove građane i koji mogu stvoriti održiv, stabilan i predvidiv ambijent za sve u regionu", naglasila je Joksimović.

Navodeći da se ponekad regionalne inicijative preklapaju, ministarka je naglasila da se moraju identifikovati najvažniji projekti, kao i izvori finansiranja.

Ona je kazala da je sigurno da nema dovoljno sredstava za regionalne inicijative, ali da je važno sarađivati, predložiti dobre projekte i onda tražiti sredstva za finansiranje.