Lazarat, pejzaž koji bi zapanjio i Boba Marlija

Albanska policija, po drugi put u poslednjih godinu dana, pokušava da sistemu privede Lazarat, balkansko "kraljevstvo marihuane" ili najbogatije selo u Albaniji, u kojem se, prema procenama Interpola, godišnje proizvede oko 900 tona ove droge, što složenom sistemu koji je uspostavio ovu operaciju, donosi prihod od oko šest milijardi dolara.

Međunarodni stručnjaci za trgovinu drogom značaj ovog sela porede sa avganistanskom pokrajinom Helmand, u kojoj se, uprkos desetogodišnjim pokušajima lokalnih vlasti i Amerikanaca, proizvodi gro svetskog sirovog opijuma. Albanija, ipak, nije Avganistan, mada je sličnost između ova dva mesta jasna već na prvi pogled.

U Helmandu i Lazaratu žive gorštaci, čiji su prihodi godinama zavisili od mršavih žetvi, nadničenja i jednako slabo plaćenog stočarstva. U oba slučaja, najednom su se pojavile grupe ljudi koje su im ponudile sigurne prihode i tehnologiju u zamenu za deo dobiti. 

I proizvodnja je procvetala do te mere da Albanija sada gotovo u potpunosti kontroliše proizvodnju marihuane u ovom delu sveta, preuzimajući primat od Maroka, Avganistana i Libana, koji su pre četvrt veka harali evropskim tržištem.

Uzgojem marihuane, prema procenama albanskih vlasti, bavi se 90 odsto od ukupno 7.000 stanovnika regiona u kojem se nalazi Lazarat. U samom selu, poznatom kao "prestonica kraljevstva marihuane", živi oko 2.800 ljudi. Proizvodnjom se bave svi, od staraca do dece.

Razlog za procvat proizvodnje je jasan, pre desetak godina kilogram marihuane koštao je dvadesetak dolara, odnosno deset puta manje nego danas. U poređenju sa ostalim kulturama, koje bi gorštaci, teoretski, mogli da gaje, matematika je više nego jasna – dva kilograma marihuane, za čiju proizvodnju treba oko četiri kvadratna metra zemlje, vrede kao i tona žita. 

Stvari, ipak, ne funkcionišu uvek tako glatko, pa se svakog septembra, kada su "radovi u jeku", u bolnicu u Đirokastri sjati masa meštana Lazarata sa simptomima trovanja kanabisom, što je mahom rezultat paljenja stabljika. Rekord je zabeležen prošle godine, kada je pomoć u jednom danu potražilo 700 ljudi.

Marihuana se gaji na čitavih 300 hektara, navodi se u izveštajima italijanske finansijske policije. Krševiti obronci planina, ozbiljnim pristupom poljoprivredi, pretvoreni su u zelene oaze. Lazaratom neprestano "špartaju" cisterne, koje vodu sa okolnih izvora prevoze do polja.

Seme je u početku dopremano iz Turske i Grčke, ali se danas proizvodnja potpuno odvija u granicama Albanije. Izgrađeni su moderni staklenici, u kojima se biljke razvijaju pre nego što ih, svakog proleća, rasade po poljima.

Plantaže marihuane prostiru se kilometrima unaokolo. Toliko da retki svedoci ove operacije tvrde da bi prizor zapanjio čak i Boba Marlija da se nekim slučajem, za života, našao u Albaniji.

Droga se prevozi na razne načine. Kamionima u Evropu, ili brodovima u Italiju. Italijanska policija tvrdi da su se, vremenom, stvari menjale, pa su sklepane splavove i gumene čamce, u međuvremenu, zamenili gotovo neuhvatljivi gliseri i jahte pokradene po Grčkoj.

Dosadašnji pokušaji albanskih vlasti da unište proizvodnju marihuane ostali su bez rezultata između ostalog i zbog činjenice da policajce, koji se doduše retko, odluče da uđu u selo, po pravilu očekuje pakleni otpor lokalnih bandi. Na policiju je, prethodnih godina, pucano iz teških mitraljeza, ručnih bacača, bacane su bombe.

Dodatni problem leži u činjenici da su lokalni "bosovi" mnogo bogatiji od države, što u prilično korumpiranom društvu kakvo je albansko predstavlja gotovo sigurnu zaštitu.

Banda iz Lazarata je u bliskim vezama sa Demokratskom partijom Salija Beriše, koji je u znak zahvalnosti za bezrezervnu podršku koju na izborima dobija iz tog kraja, u nekom trenutku odlučio da zažmuri na činjenicu da se Lazarat pretvorio u kraljevstvo droge, tvrde poznavaoci albanske političke scene.

I nema dileme. Oko svih kuća podignuti su visoki zidovi, bunkeri iz vremena Envera Hodže daju dodatnu sigurnost mafijašima, a selom jure najskuplji modeli automobila. Obavezno crne boje i mahom bez registarskih tablica. Selo se nalazi u zaleđu nekadašnje podmorničke baze usečene u kamene obale zaliva. 

Lokalno stanovništvo je i u prošlosti na upade policije odgovaralo žestoko. Pre nekoliko godina, zbog hapšenja u vezi sa nekom otmicom ranjen je jedan meštanin. Komšije su odgovorile žestoko i spalile policijsku stanicu u Đirokastri.

Upad policije ove godine bio je praćen snažnom paljbom iz automatskog oružja. Specijalci su oprezni jer, poučeni prošlogodišnjim iskustvom, znaju da problemi počinju tek kada odluče da unište plantaže marihuane. Pre tačno godinu dana, takav pokušaj pratila je pucnjava iz teških mitraljeza montiranih na kamionete.

Svojevremeno su čak pucali i na helikoptere italijanske policije, koji su pokušali da slikaju polja marihuane. 

Tada je uništeno je oko 500.000 biljaka, odnosno manji deo ukupnih zasada. Godinu dana kasnije, tvrde svedoci, polja izgledaju kao da se ništa nije desilo. 

Da stvar bude komplikovanija, od vlasti u Tirani zatražili su specijalan status kako bi nesmetano mogli da uzgajaju marihuanu, a vlada je takav predlog odbacila zaustavljajući se samo na korak od objave rata tom selu.