Makedonska antička priča

Najveći spomenik Aleksandru Makedonskom u svetu nalazi se u centru Skoplja. Nešto je manji spomenik njegovom ocu Filipu. Tu su i statue antičkih makedonskih kraljeva i generala. Vlasti govore o antikvizaciji Skoplja, kritičari o antikomaniji. Cinici kažu da reč „antikvizacija" ne postoji ni u jednom drugom jeziku i da je u engleski došla iz makedonskog.

Najpoznatije ime celog projekta Skoplje 2014 je vajarka Valentina Karanfilova Stevanovska. Autor je spomenika Filipu Makedonskom i Porte Makedonija, koja neke podseća na trijumfalnu kapiju u Parizu, ali Valentina kaže da je unikatna jer je na porti predstavljena istorija i kultura značajna za Makedoniju. Ipak, sa Porte Makedonija najbolje se vidi Valentinino najvažnije delo – „Ratnik na konju".

Radila ga je tri godine, zatim je liven oko godinu dana, da bi u centru Skoplja bio postavljen posle četiri godine.

„Na samom dnu oko fontane je bronzani reljef na kojem je prikazano krunisanje Filipa Makedonskog, zatim možete videti sedmoricu falangista, pripadnika makedonske vojske koju je oformio Filip. Na stubu se nalaze reljefi koji prikazuju važne bitke Aleksandra Makedonskog, a na vrhu je sama skupltura Aleksandra na konju", kaže Valentina Karanfilova Stevanovska.

Valentina je pobedila na konkursu na kojem je učestvovalo više od 30 autora. Spomenik je izliven u Firenci. Zvanično je koštao nešto manje od 10 miliona evra.

„Kompletno, moj rad sa honorarom i sa svim troškovima za rad je bio 650 hiljada evra", kaže Valentina, koju neki zovu najbogatijom vajarkom na Balkanu, mada ona kaže da bi u drugim zemljama za ove spomenike uzeli i 10 puta više novca.

Sama skulptura Aleksandra najveća je na svetu – visoka je četrnaest i po metara. Kad je spomenik „Ratnik na konju" postavljen, Grci su ocenili da je to provokacija i da je cilj celog projekta prisvajanje grčke istorije. Makedonci odgovaraju da imaju obavezu da čuvaju sećanje na Aleksandra i Filipa.

Šta je Aleksandar Makedoncima?

Na pitanja o poreklu današnjih Makedonaca, predstavnici ovdašnje elite odgovaraju oprezno, bar za beogradske medije. Malo ko će reći da su današnji Makedonci čisti potomci antičkih Makedonaca i Aleksandra Velikog. Ali ako ih pitate da li kod prosečnog Makedonca danas teče više slovenske ili antičke krvi, tu su odgovori već različiti:

„Kod današnjih Makedonaca, ako sudimo po jeziku, preteže slovenska komponenta, jer da je pretekla antička, onda bismo govorili antičkim makedonskim jezikom", kaže dr Nade Proeva, profesor antičke istorije.

Ako pitate arhitektu Vangela Božinovskog, predsednika Udruženja arhitekata Skoplja, Makedonci su starosedeoci na ovom poluostrvu, kao što su i Srbi, Hrvati i svi drugi, a priča o Slovenima već u svetu ne drži vodu. „Razni instituti u svetu pokazali su vezu Makedonaca sa Makedoncima iz antike preko DNK", navodi Božinovski.

Jedan od makedonskih arheologa koji se najviše eksponira u javnosti Pasko Kuzman kaže da današnji Makedonci nisu antički Makedonci, ali da postoji kontinuitet prenošenja kulturnih grupa i kultura.

U vreme komunizma, sve ove dileme nisu postojale. Makedonci kažu da se nije mnogo ni pisalo ni pričalo o istoriji pre AVNOJ-a i ASNOM-a. A ono što se učilo u makedonskim školama nije bilo različito od onoga što je učio ostatak zemlje.

„Pošto su komunisti kosmopoliti, onda se negirala bilo kakva veza sa antičkim narodima, ne samo za Makedonce nego i za sve narode u Jugoslaviji. A sada se ide u drugu krajnost, sada se traži direktna veza sa antičkim Makedoncima, a po običaju, istina je negde na sredini", kaže dr Nade Proeva.

„Ima pokušaja da se negira slovenska migracija, seoba Slovena, što je sasvim netačno, jer to je potvrđeni fakt. Mi imamo slojeve uništavanja na svim lokalitetima u šestom veku. Nema više moneta, jer nema više vlasti koji su kovali te monete. Međutim, nije tačno ni da su došli Sloveni, i da je sve slovensko, jer oni nisu došli u pustinju, ovo nije bila Sahara. Tu je neko živeo, tu je postojala neka civilizacija", objašnjava Proeva.

Vangel Božinovski podseća da u Prilepu već 65 godina postoji Institut za staroslovensku kulturu. „Ako odete u muzej, vi nećete naći ništa o Slovenima. Ako imate narod koji je znao da vodi rat, nemoguće je da nemamo nijedan mač, nemamo štit, nemamo ništa od toga naroda i te vojske", navodi Božinovski.

Pasko Kuzman ističe da Grci nemaju ekskluzivna prava na nasleđe Aleksandra Makedonskog i dodaje da antički Makedonci nisu bili isto što i antički Grci. A na pitanje da li je Aleksandar makedonski ili grčki, odgovara:

„Makedonski, čiji može da bude Aleksandar Makedonski? Tipično makedonski, original makedonski, kako može biti grčki kad je makedonski? On je govorio svojim ljudima na makedonskom jeziku, to je poznato, pišu stari antički pisci, pisao je Plutarh, pišu ostali", kaže Kuzman. 

"Makedonija je Grčka"

Šta ne sve to kažu južni susedi. Geografski, ovo je egejska Makedonija. Politički, ovo je jedina Makedonija koju Grci priznaju. Istorijski, to je grčka pokrajina. U gradu Peli rođeni su i Filip i Aleksandar, a u tom gradu bilo je sedište nekadašnje Aleksandrove imperije.

Danas u Peli živi oko tri hiljade stanovnika, ali kada ih pitate čiji je Aleksandar, kažu da je to prilično nepristojno pitanje. Kažu da je stvar jasna. Pola na grčkom, a pola na lošem engleskom kažu: "Oni su Sloveni, mi smo Heleni, a Aleksandar je naš."

Nedaleko od centra ovog gradića nalaze se ruševine antičkog grada Pele. Tu su mozaici iz starih kuća iz rodnog mesta Aleksandra i Filipa, stari trg... U Arheološkom muzeju postoji mozaik Aleksandra Velikog koji se sprema da ubije lava. Tu su maske, štitovi koje su koristili falangisti, posuđe u kojem su žene spremale hranu, igračke kojima su se igrala deca.

Ali u muzeju izdvajaju jednu neobičnu pločicu iz četvrtog veka pre nove ere. Kažu da ju je napisala žena iz Pele. Proklinje muškarca koji ju je ostavio zbog druge žene. Međutim, osim što je šaljiva poruka ostavljene žene, za ljude u Peli pločica je veoma važna, jer dokazuje da se ovde govorio starogrčki jezik. Istoričari u Skoplju kažu da to ništa ne dokazuje i da je pločica odnekud mogla da bude doneta. A Grci, na pitanje postoji li antički makedonski jezik, odgovaraju:

„To je grčki jezik, dorski dijalekt starogrčkog, kojim je govoreno na Peloponezu, i u Makedoniji. Znamo da su stanovnici Makedonije i Peloponeza imali dosta sličnosti. To se vidi po imenima meseci i nekih verskih festivala", kaže dr Elisavet Cigarida iz Arheološkog muzeja u Peli.

U četvrtom veku pre nove ere, Pela je bila na moru. Danas je najveći grad i najveća luka centralne ili grčke makedonije – Solun. Na ulicama tog grada 1992. godine bilo je više od milion i po ljudi. Nosili su natpise "Makedonija je Grčka". Danas su strasti malo splasnule, ali stav ljudi nije se promenio. Ponosni su i na spomenik Filipu Makedonskom, koji se nalazi blizu Bele kule i na spomenik Aleksandru Velikom, koji se nalazi na šetalištu pored mora.

Arheolog i profesor Aristotelovog univerziteta Hrisula Sacoglu Palijadeli bila je deo tima arheologa Manolisa Andronikosa, koji je 1977. godine u Vergini pronašao grobnicu Filipa Makedonskog. Danas ona predvodi iskopavanja u tom antičkom gradu.

„Na spomenicima sam pronašla antička imena koja nigde drugo nisu pronađena osim u Vergini. Sva ta imena su na grčkom jeziku. Nijedno nema neko strano poreklo, to su činjenice. A što se tiče jezika, imala sam prilike da to istražim pripremajući svoju doktorsku tezu. Dokazano je, na osnovu natpisa iz 5. i 4. veka pre nove ere, da su antički Makedonci govorili grčkim jezikom", naglašava Sacoglu Palijadeli, profesor Aristotelovog univerziteta u Solunu.

Na pitanje da li Skoplje ima pravo na nasleđe Aleksandra Makedonskog, grčki istoričari kažu da ceo svet na to ima pravo, ali da nije isto kada mu spomenik podignu u Škotskoj ili Danskoj i u zemlji koja nosi naziv po njihovoj istorijskoj pokrajini. Istoričari u Skoplju kažu da je ime Makedonija postojalo oduvek, otkad je ljudi na ovim prostorima.

„Postoji više tih Makedonija: antička Makedonija, oko devet vekova, rimska Makedonija – pet vekova, slovensko-vizantijska – 11 vekova, srpska, bugarska, otomanska Makedonija. I u vreme svih tih Makedonija narod nije iščezavao, narod je isti ili se mešao i nastala je smesa koja je originalna i koja se zove Makedonci danas", ističe Pasko Kuzman.

Hrisula Sacoglu Palijadeli kaže da je etnogeneza procedura u kojoj svaki narod pokušava da pronađe svoje korene. „I Aleksandar je laka meta, ali ne razumem njihovu tendenciju da odbijaju svoje slovenske korene i da koriste nešto što nije njihovo."

Pod pritiskom suseda

U Skoplju kažu da evropski naučnici bespogovorno prihvataju ono što kažu grčki istoričari, a da makedonska istoriografija postoji tek nešto više od pola veka. Makedonci kažu da su dobili pravo da istražuju svoju istoriju tek kad su dobili državu. Nedugo posle proglašenja nezavisnosti, Makedonija je na zastavi je imala zvezdu ili sunce Vergine, simbol antičke Makedonije koji se danas nalazi na zastavi Grčke Makedonije. Pod pritiskom komšija, taj simbol zamenjen je 1995. otkad je na zastavi makedonsko sunce.

Danas se zvezda Vergine može videti na spomeniku Ratnik na konju u Skoplju, ali ima jedan krak manje, zbog političkog dogovora sa Grcima. Makedonci kažu da to nije jedini put da su popustili pod pritiskom suseda. 2008. blokiran im je prijem u NATO. Nakon toga vladajuća partija VMRO DPMNE pokreće projekat „Skoplje 2014", autoput koji ide prema Grčkoj dobija naziv "Autoput Aleksandra Makedonskog", kao i aerodrom u glavnom gradu Makedonije. Za pojedine makedonske intelektualce to je bila najprirodnija reakcija.

„Ja samo to Evangelosu Kofosu, tvorcu grčke doktrine odbrane imena rekla u lice - da niste vi 90-ih bili toliko histerični u odbrani Makedonije, da se nije sakupilo preko milion i po ljudi u Solunu da demonstriraju da je Makedonija Grčka, mi možda i ne bismo probudli vlastiti nacionalizam", kaže Biljana Vakovska, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju.

Nade Proeva je veliki kritičar antivkizacije Skoplja, ali razume zašto je do toga došlo. „Južni sused vam negira ime, identitet, postojanje, istočni sused priznaje ime, ali za njega to ime ima drugo značenje, a ne priznaje vam jezik, zapadni sused vam negira teritoriju - kaže vi ste došli u 6. veku sa Karpata, mi smo oduvek bili tu, vi nemate prava na ovu državu, severni sused negira crkvu. I onda se dešava najnormalnija reakcija, ja je ne opravdavam, ali je razumem", kaže Proeva.

Oni koji brane postavljanje spomenika u centru Skoplja kažu da se nikome ne zameraju, već samo žele da odaju priznanje istorijskim ličnostima koje su živele na ovom prostoru, od antičkih kraljeva i generala, preko cara Samuila, do Cara Dušana i Kraljevića Marka. Dodaju da sve ovo ne treba zvati projektom, već pokretom, i da nema idejnog tvorca, već je to ceo narod.

Gde je Aleksandrov grob?

Podeljena je makedonska javnost i kad ih pitate da li im se sviđa novi izgled Skoplja. Kritičari govore o arhitektonskom kiču, prenatrpanosti, gužvi na mostu. Drugi se sećaju kako je bilo ranije i kažu da je na svakom pojedincu da sudi da li mu se neki spomenik sviđa.

I kao da grad sa ove i one strane Vardara nije isti. Skoplje je danas grad kontrasta. S one strane vardara đevabdžinice i poslastičarnice, s druge potpuno drugi grad. Ipak, bar u jednoj stvari svi su saglasni. Ovde nikad nije bilo toliko turista.

„Ovim projektom desilo se nešto što se u Skoplju nije desilo od 1963. godine kad smo mi bili glavna tema u svetu zbog nesreće. Sad smo tema koja nije promašena u medijima i to nam je donelo turistički bum koji pokazuje da smo nadmašili Ohrid, što se dugo nije desilo", ističe Vangel Božinovski.

A kad je reč o Aleksandru Makedonskom, jedna stvar ostaje misterija za sve arheologe ovog sveta. Niko ne zna gde je njegov grob. Prema jednoj teoriji, to je u Aleksandriji, u Egiptu. Ali Pasko Kuzman, koji se svojevremeno šalio da će pronaći grob Aleksandra Makedonskog, kaže da postoji i druga teorija. Po njoj je Aleksandrova majka Olimpija tajno naručila od jednog generala da Aleksandrove posmrtne ostake donese u Makedoniju.

„I mi mislimo da je su ti ostaci na mestu starih pajonskih grobalja, negde kod Valandova i mesta Sarmarvinci, gde ima oko 10 hiljada grobova", kaže Kuzman.

Cinici kažu da će tek pravi rat nastati ako taj grob bude pronađen negde na granici između Grčke i Makedonije. A kad je reč o problemu imena, i Grci i Makedonci kažu da nema političara koji bi bio spreman na bilo kakav kompromis. Istoričari u Skoplju samo traže da svet počne da sluša i njihovu stranu priče. Grci kažu da su stvari jasne. Za cinike ovo je odlična makedonska antička drama.