Atina ponovo traži otpis duga

"Grčka traži dodatno smanjenje svog javnog duga kao 'nagradu' za svoj uspeh u sprovođenju (evropskog) programa koji će se završiti (krajem decembra)", napisao je premijer u članku za atinski list Katimerini, prenosi Beta.

Brisanjem potraživanja od 105 milijardi evra aprila 2012, Grčka je dobila "najveće restrukturiranje u istoriji javnog duga", a nekoliko meseci kasnije i smanjenje duga za 20 milijardi evra kroz razmenu obveznica koje su bile u privatnom vlasništvu, podsetio je Samaras.

Posle šest godina duboke recesije koja je izazvala pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 25 odsto, grčka statistika je u petak potvrdila povratak privrede u rast od 0,7 odsto u trećem kvartalu što je na godišnjem nivou ravno rastu od 1,7 odsto, a i podaci iz prva dva kvartala ove godine su revidirani naviše.

Samaras je poboljšanje javnih finansija pripisao reformi države koja je od početka dužnicke krize 2010. godine pod nadzorom poverilaca -Evropske unije (EU) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Međunarodni krediti koje je Grčka od tada dobila od EU i MMF iznose 240 milijardi evra čime je javni dug 2013. godine dostigao 175 odsto BDP-a i premašio 318 milijardi evra.

"Potrebno je potvrditi održivost duga", napisao je Samaras i podsetio da se EU na samitu novembra 2012. obavezala na još jedno smanjenje duga pod uslovom da Grčka ozdravi svoje finansije.

Ali, odnosi Grčke s kreditorima sada su ponovo napeti, te je uobičajena, redovna poseta visokih predstavnika trojke (EU, Evropska centralna banka i MMF) poslednjih nedelja nekoliko puta odlagana, uglavnom zbog kašnjenja reformi.

Pred kraj Evropskog programa koji se završava decembra, Grčka želi da se oslobodi strogog nadzora poverilaca i želi da pregovara o mekšem "postprogramu", kakav imaju druge prezadužene zemlje južne Evrope i Irska.