Nećemo ujedinjenje s Rumunijom

Predsednik parlamenta Moldavije Mihaj Gimpu izjavio je da nove vlasti Republike Moldavije ne planiraju ujedinjenje sa Rumunijom, ne nameravaju da napuste Zajednicu nezavisnih država, niti da uđu u NATO.

"Treba da prihvatimo ideju da, iako smo braća, postoje dve države i zavisi od rukovodstva svake od njih da odluče šta treba učiniti za dobrobit svojih građana", izjavio je Gimpu, a prenosi agencija Mediafaks, negirajući optužbe da namerava ujedinjenje Moldavije i Rumunije.

Predsednik moldavskog parlamenta je rekao da "želi da njegova zemlja ima visoki životni standard da bi se pridružila Evropskoj uniji i bila zajedno sa Rumunijom".

Gimpu je u emisiji PRO-TV Kišinjev rekao da, kad je reč o dilemi da li će se Moldavija pridružiti NATO-u ili ZND-u, to sada nije glavni prioritet sadašnje vladajuće koalicije pod nazivom "Alijansa za evropsku integraciju".

Naglasio je da NATO nije ni uputio poziv Republici Moldaviji, s obzirom na problem teritorijalnog integriteta zemlje.

Gimpu je rekao da se to odnosi na zamrznuti konflikt na teritoriji Moldavije oko pokrajine Pridnjestrovlje, koja se vojnim putem odvojila 1992. godine i od tada Kišinjev više ne kontroliše celu svoju teritoriju.

Predsednik moldavskog parlamenta, trenutno i vršilac dužnosti predsednika države, Mihaj Gimpu precizirao je da će jedan od prvih potpisanih dekreta biti ukidanje režima viza za Rumuniju.

Režim bivšeg komunističkog predsednika Vladimira Voronjina uveo je vize za Rumune za vreme protesta u aprilu, posle parlamentarnih izbora, kada su tadašnje vlasti okrivile Rumuniju da je umešana u proteste.

Tada su moldavske vlasti proglasile rumunskog ambasadora u Kišinjevu za nepoželjnu osobu, a rumunske novinare proterale sa moldavske teritorije, nakon što su prethodno bili uhapšeni.

Kriza u političkom sistemu Moldavije usledila je posle parlamentarnih izbora u aprilu 2009. godine, kada je komunistička partija Voronjina osvojila 49 odsto glasova, ali im je jedan glas u parlamentu bio potreban za ponovni izbor predsednika.

Voronjin je ipak izabran za predsednika parlamenta i obavljao funkciju šefa države.

Međutim, posle izbijanja nemira u aprilu komunisti nisu mogli da obezbede glas koji im je nedostajao, jer nijedna od tri opozicione partije nije želela da im da potrebnu većinu, tako da su novi parlamentarni izbori bili neophodni.

Na izborima u julu komunisti individualno dobijaju najviše glasova, ali nedovoljno za većinu, koju ne uspeva da obezbedi ni koalicija opozicionih stranaka.

U septembru 2009. godine predsednik Vladimir Voronjin podnosi ostavku, a na mestu predsednika parlamenta nasleđuje ga Mihaj Gimpu, koji obavlja i dužnost šefa države.

Sutra se očekuje formiranje nove moldavske vlade čiji bi premijer trebalo da bude predsednik Liberalne-demokratske partije Vlad Filat.