Josipović: "Leks Perković" postao štetan

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da se problem vezan za zakon o evropskom nalogu za hapšenje pretvorio u veliku, za Hrvatsku štetnu priču, i na unutrašnje-političkom i na spoljno-političkom planu.

"Mi smo nažalost ceo problem koji se dogodio pretvorili u jednu veliku, za Hrvatsku štetnu priču, kako na unutrašnjom tako i na spoljno -političkom planu", rekao je Josipović novinarima i podsetio da je u julu rekao da "ako smo pogrešili, grešku treba ispraviti".

Smatra da je Hrvatska kao zrelo društvo u poziciji da otvori pitanja iz istorije, posebno ona u vezi sa političkim temama i zločinima motivisanim politikom, ali da to mora da bude učinjeno tako da se izbegnu stranački ili dnevno-politički obračuni.

Treba imati jednake kriterijume i prepoznati da zločin nema političke boje, rekao je predsednik Hrvatske i dodao da je potrebno kažnjavanje počinilaca "bez obzira koje su boje".

"Moramo imati i jasne moralne kriterijume koji su jednaki prema svima. i ja sam za to da svako, pa i Josip Perković, koji ima uslova za odgovornost, odgovara. To je demokratski pristup jednakih kriterijuma", zaključio je Josipović.

Rekao je i da podržava izmenu Ustava ili zakona po kojem bi sva najteža ubistva, uključivši i politička, bila izuzeta od zastarelosti, prenela je agencija Hina.

Hrvatska je krajem juna donela zakon, kolokvijalno nazvan "leks Perković" kojim primenu evropskog naloga za hapšenje ograničava na zločine počinjene posle avgusta 2002. godine.

Zakonskim izmenama onemogućeno je izručenje Josipa Perkovića, nekadašnjeg visokog zvaničnika jugoslovenske Službe državne bezbednosti koja je organizovala ubistvo odbeglog hrvatskog preduzetnika Stjepana Đurekovića u Bavarskoj 1983. godine, a za kojim je nemačko pravosuđe raspisalo međunarodnu poternicu još 2009. godine.

EK je zapretila i preduzimanjem mera prema Hrvatskoj zbog neusklađenosti tih zakona, dok su hrvatski zvaničnici najavljivali njegovu promenu za nekoliko nedelja.

Hrvatski premijer Zoran Milanović je najavio zatim da će Hrvatska preduzeti potrebne mere da bi svoj Zakon o pravosudnoj saradnji uskladila sa pravnim tekovinama prihvaćenim u vreme pristupnih pregovora s EU.

Milanović je i u pismu predsedniku Evropske komisije Žoze Manuelu Barozu istakao da se ne radi o nespremnosti Hrvatske da sprovede evropski nalog za hapšenje, već o različitom tumačenju prava svake države članice EU na punu ravnopravnost u odnosu na ostale.