Nimic ponovo bezuspešan

"Obe strane su iznele svoje pozicije, šta mogu, a šta ne mogu prihvatiti. Treba nam više vremena da vidimo gde smo", izjavio je Nimic nakon susreta sa grčkim pregovaračem Ademantiosom Vasilakisom u Atini.

Grčko-makedonski spor oko imena Makedonije opterećuje odnose dve države još od raspada bivše Jugoslavije, a poslednje poglavlje te krize, pre nekoliko meseci, dovelo je i do snažnog protivljenja Atine da se severni sused uključi u članstvo NATO.

Nimic je, takođe, poruči grčkim i makedonskim pregovaračima da, uključivanjem novih zahteva, ne komplikuju bespotrebno ionako složeni dijalog, pre svega nakon što je makedonski premijer Nikola Gruevski zatražio da se paralelno reši pitanje makedonskih izgnanika iz Grčke i prizna kakonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva.

"Pitanje imena je teško i zato nema potrebe da se opterećujemo drugim pitanjima... Fokusirajmo se na problem imena i pokušajmo da nađemo rešenje", rekao je Nimic, koji je u četvrtak u Skoplju razgovarao i sa najvišim zvaničnicima makedonskih vlasti.

Izaslanik UN je, međutim, rekao i da razgovorima bilo reči i o drugim, sporednim pitanjima, od kojih su neka "direktnije, a neka indirektnije povezana sa sporom". "Zbog toga sam predložio da se ta pitanja ostave po strani jer samo opterećuju rešavanje, ionako teškog i složenog pitanja", rekao je Nimic.

Nakon jučerašnjih susreta u Skoplju, Nimic nije izneo svoje predloge o rešenju spora. Mediji, pozivajući se na diplomatske izvore, navode da se radi o predlozima prema kojima bi se Makedonija zvala "Severna Republika Makedonija" ili "Gornja Republika Makeodnija", ili modifikacije tih imena.

Nimic je i Makedoncima i Grcima objasnio da međunarodna zajednica nema nameru da zavađenim stranama postavlja rokove za rešenje krize, navodeći da će se rešenje pronaći onda kada obe strane budu zadovoljne predloženim rešenjem.

Problem oko imena nekadašnje jugoslovenske republike, bespotrebno, opterećuje odnose dve države još od osamostaljenja Makedonije 1991. godine, a Grčka je severnom susedu čak, tokom 19 meseci 1993-94. godine uvela oštru ekonomsku blokadu, koja je ukinuta tek nakon ozbiljnog pritiska međunarodne zajednice.

Suštinu problema predstavlja grčki stav da se ime Makedonija može koristiti samo za severnu pokrajinu te države, insistirajući na istorijskom nasleđu koje vodi poreklo još od vremena Aleksandra Makedonskog.

Pozivanje na nasleđe slavnog antičkog državnika i vojskovođe nije strano ni vlastima u Skoplju, koji su njegovim imenom krstili aerodrom u prestonici.

Od 1993. godine, privremenim sporazumom, koji je takođe postignut pod patronatom svetske organizacije, Makedonija u međunarodnim organizacijama koristi rogobatno ime "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija", dok se u bilateralnim odnosima sa većinom država upotrebljava ustavni naziv te država "Republika Makedonija."

Povezana vest:
Nimic: Rešiti spor za nekoliko meseci