Oslobođeni Gotovina i Markač

18.20 - "Ovo je naša zajednička pobeda. Bila je ratna Oluja, a ovo je pravna oluja. Rat pripada istoriji, okrenimo se budućnosti svi zajedno", rekao Gotovina.

16.12 - Gotovina i Markač stigli na zagrebački aerodrom Pleso.

13.50 - Ante Gotovina i Mladen Markač pušteni su iz pritvora u Sheveningenu.

12.50 - Serž Bramerc: "Nemam komentar. Nisam još pročitao presudu".

9.59 - Ante Gotovina i Mladen Markač vratiće se u Hrvatsku avionom vlade te države.

9.49 - Konačnom presudom Haškog suda utvrđeno da odlazak civila posle legalnih napada ne može biti smatrano deportacijom. Gotovina i Markač koji su naredili napade u Kninskoj krajini, stoga, nisu imali nameru da deportuju stanovništvo.

9.42 - Apelaciono veće oslobodilo hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača. Dvojica od petorice sudija ovog veća imala su suprotno mišljenje.

9.25 - Sudija Teodor Meron rekao da je Apelaciono veće poništilo odluku Pretresnog veća o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata.

9.04 - Sudija Teodor Meron i sudsko veće ušli u sudnicu. Počelo izricanje presude.

8.55 - Ante Gotovina i Mladen Markač stigli u zgradu suda u Hagu iz pritvorske jedinice.

Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom iz Kninske krajine u leto 1995. godine. Gotovina i Markač su prethodno prvostepeno bili osuđeni na 24 i 18 godina zatvora zbog ratnih zločina tokom i posle akcije "Oluja".

Predsednik Tribunala, Teodor Meron saopštio je da Apelaciono veće smatra da Gotovina i Markač nisu učestvovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu tokom operacija u Obrovcu, Kninu, Gračacu i Benkovcu, kao i da artiljerijski napadi na te gradove za cilj nisu imali proterivanje civilnog stanovništva.

Član žalbenog veća Haškog tribunala Fausto Pokar, imao je izdvojeno mišljenje. Pokar kaže da je današnja oslobađajuća presuda "protivna bilo kakvom osećaju za pravdu".

Ovom presudom, Haški tribunal je okončao suđenja za događaje tokom "Oluje" a da nijedna osoba nije osuđena za ratne zločine počinjene u toj akciji.  

Meron je naložio da hrvatski generali odmah budu pušteni na slobodu.

Govoreći o delu presude za proterivanje srpskog stanovništva, Meron je rekao da Veće smatra da se odlazak civila istovremeno sa zakonitim artiljerijskim napadim ne može okarakterisati kao deportacija, dodajući da Apelaciono veće smatra da na suđenju nije dokazano da je granatiranje bilo protivzakonito.

"Pošto je odbačen zaključak sudskog veća da je granatiranje bilo protivpravno, Apelaciono veće smatra da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile", rekao je Meron.

"Smatramo da su greške sudskog veća dovoljno ozbiljne da zaključci o analizi pogodaka nisu održivi", rekao je Meron.

Apelaciono veće smatra da je pogrešan zaključak sudskog veća da u Kninu nisu postojale pokretne mete i zbog toga smatra da je sudsko veće pogrešno zaključilo da napad na Knin nije bio usmeren samo na vojne ciljeve, rekao je Meron. 

"Svi zaključci Raspravnog veća o odgovornosti Markača doneti su u kontekstu zaključaka o protivpravnom granatiranju četiri grada. Shodno tome, Apelaciono veće smatra da nema dovoljno dokaza za osuđujuću presudu protiv Markača na osnovu komandne odgovornosti", rekao je na pretresu Meron. 

Gotovina i Markač su u žalbenom postupku oslobođeni po svim tačkama optužnice, osim po tački tri, u kojoj su generali bili optuženi da su znali za zločine, ali nisu ništa uradili da ih spreči.

Meron je rekao da Apelaciono veće smatra da je Gotovina preduzeo sve razumne mere u pogledu sprečavanja zločina.

Zaključeno je i da je Markač propustio da istraži zločine specijalne policije i tako stvorio atmosferu nekažnjivosti, što je pripadnike specijalne policije potaknulo na ratne zločine.

Prema prvostepenoj presudi, Gotovina, koji je zapovedao "Olujom", i Markač, kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.

Gotovina i Markač proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995. godine. Drugooptuženog generala Ivana Čermaka, Tribunal je oslobodio krivice.

Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini. Takođe, Gotovina nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.

I Gotovina i Markač na prvostepenu presudu uložili su žalbe, tvrdeći da je sudsko veće pogrešno utvrdilo i interpretiralo činjenice o događajima tokom i posle "Oluje".