Odbrana Gotovine protiv tužilaštva

Advokati generala Ante Gotovine, osuđenog u Hagu osuđen na 24 godina zatvora zbog ratnih zločina u operaciji "Oluja", pozvali su žalbeno veće da ne uzme u obzir nove argumente koje je u žalbenoj raspravi iznelo tužilaštvo, a koji nikad ranije nisu bili izrečeni, saopšteno je iz Haškog tribunala. Žalbena konferencija o slučaju Gotovina održana je u ponedeljak u Tribunalu.

Odbrana tvrdi da bi razmatranje tih novih argumenata predstavljalo "flagrantno kršenje temeljnog prava podnosioca žalbe na iscrpno i pravovremeno upoznavanje s optužbama i više puta izrečenih naloga žalbenoga veća o opsegu argumenata koji se mogu iznositi na žalbenoj raspravi".

Gotovinini advokati pozvali su žalbeno veće da zbog toga odbaci nove argumente.

U podnetom aktu oni objašnjavaju da se ne mogu prihvatiti teze da je zakonitim artiljerijskim napadima počinjeno delo progona, da je korišćnje artiljerije u četiri grada u vreme "Oluje" predstavljalo nesrazmeran napad.

Advokati smatraju i da je upotreba oružja, kao što su višecevni bacači raketa, u gradovima bila neselektivna i da se zaključak o udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem progona srpskih civila može izvesti iz transkripta sastanka hrvatskog vojnog i političkog vodstva na Brionima uoči "Oluje".

Za ratne zločine u vreme i posle "Oluje" Haški tribunal je 15. aprila 2011. izrekao prvostepenu presudu Gotovni od 24 godine zatvora i generalu Mladenu Markaču od 18 godina, dok je general Ivan Čermak oslobođen, na šta se tužilaštvo nije žalilo.

Odbrane dvojice osuđenika podnele su žalbe na osnovu kojih je u ponedeljak održana rasprava pred žalbenim većem, uz predsedavanje Teodora Merona.

Tada je veliki deo vremena izlaganja odbrane i optužbe bio posvećen aspektu gađanja gradova u Krajini i verodostojosti zapisa sastanka na Brionima.