Pomen žrtvama u Donjoj Gradini

U Republici Srpskoj obeležen je Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida nad Srbima, Romima, Jevrejima i antifašistima različitih nacionalnosti, počinjenog tokom Drugog svetskog rata.

U spomen-parku Donja Gradina kod Kozarske Dubice, održani su komemoracija žrtvama ustaškog genocida i parastos stradalima, kojima su prisustvovali najviši zvaničnici Republike Srpske i predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je, na skupu koji se svake godine organizuje u znak sećanja na žrtve ustaškog genocida, da je srpski narod zapravo narod mira, i da je u Drugom svetskom ratu, upravo zbog svoje miroljubivosti i naivnosti, dozvolio da mu se dogodi pokolj.

"Nikada se za Jasenovac nije odgovaralo na način na koji zaslužuju stradalnici i zato smo dodatno poniženi, i ovde smo danas da rehabilitujemo istinu", rekao je Dodik.

Predsednik RS je istakao da je komunistički režim u Jugoslaviji minimizirajući žrtve srpskog naroda počinio saučesništvo sa zločinom.

Prema Dodikovim rečima, srpski narod i u EU mora biti prihvaćen kao narod mira, ali i kao narod koji ima pravo na svoju samobitnost i svoje države.

"Mi ne želimo jaku BiH, mi kažemo da ona može da bude onakva kakva je napisana u Dejtonskom sporazumu i sve druge akrobacije koje imaju za cilj da se BiH učini jakom a RS slabom ne mogu da prođu", poručio je Dodik.

Dodik je rekao da Srbi žele da grade zajedničku budućnost sa Bošnjacima i Hrvatima, ali samo ako mu se ne budu nametala rešenja kojima bi se poništio Dejtonski sporazum.

RS će, kako je istakao, odavati poštu stradalima u svim ratovima, jer želi da bude deo civilizovane zajednice posvećene miru i razvoju, i da sa drugim narodima na Balkanu živi u miru.

Cvetković: Možemo opstati samo uz toleranciju

Premijer Mirko Cvetković poručio je u Donjoj Gradini, da su narodi Balkana upućeni jedni na druge i da mogu opstati samo ako među njima ima više tolerancije.

"Jedino tako nam se prošlost neće vraćati kao bumerang. Kao ljudi moramo da praštamo, ali ne smemo da dopustimo greh zaborava", rekao je Cvetković.

Mesta poput stratišta u Donjoj Gradini, koja je bila deo kompleksa koncentracionog logora Jasenovac, prema Cvetkovićevim rečima, opominju kakvu pustoš iza sebe ostavljaju bolesne ideje i upozoravaju da se nikada ne sme odustati od borbe protiv mržnje, zla i nasilja.

"Budućnost je u rukama onih koji se najbolje i najdalje sećaju prošlosti i zbog toga naš dug prema nevinim žrtvama je da ne dozvolimo da nestanu u zaboravu. Takvi zločini, strani razumu i civilizovanom društvu ne smeju biti zaboravljeni, niti bilo koje društvo utemeljeno na moralnim normama sme da dopusti da zločinci budu amnestirani", rekao je Cvetković.

Ova i buduće generacije, kako je istakao Cvetković, moraju znati šta se dešavalo u prošlosti kako se zla kob ne bi ponovila u budućnosti.

"Mi Balkanci imamo mnogo razloga da učimo iz sopstvene istorije i temelje dugoročnog mira i stabilnosti moramo da gradimo strpljivo i pažljivo sa sa puno razumevanja za svoje, ali i interese drugih", rekao je Cvetković.

Prema Cvetkovićevim rečima, jedino na taj način ćemo uspeti da sagradimo moderno društvo na civilizacijskim vrednostima, bez nasilja, zla i zločina.

Na grobnom polju "Topole" u Donjoj Gradini, zvaničnici RS, Srbije i Izraela, predstavnici udruženja preživelih logoraša i boračkih organizacija položili su vence i zapalili sveće.

U crkvi Svetih aspostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici jutros je služena Sveta arhijerejska liturgija povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog genocida.

Liturgiju i pomen nevinim žrtvama Jasenovca i Donje Gradine predvodio je vladika banjalučki Jefrem, uz sasluženje sveštenika banjalučke i okolnih eparhija.

Donja Gradina predstavlja najveće stratište u sistemu koncentracionih logora "Jasenovac", koji je formiran u avgustu 1941. godine, neposredno nakon proglašenja Nezavisne Države Hrvatske.

"Dan sećanja" na žrtve ustaškog genocida u NDH obeležava se povodom pokušaja proboja dve grupe od oko hiljadu zatočenika u Jasenovcu 21. i 22. aprila 1945. godine, u čemu je uspelo samo njih 118.