Krst "podelio" Hrvatsku

Inicijativa predsednika Hrvatske Stjepana Mesića da se uklone verska obeležja iz prostorija javnih ustanova izazvala ošrtu podelu hrvatske javnosti.

Protiv Mesećeve inicijative da se krstovi uklone sa zidova policijskih stanica, škola, kasarni i drugih javnih ustanova su Katolička crkva HDZ i pojedini opštinski rukovodioci.

Predstavnici Srba, opozicionih partija i nevladinih organizacija podržali su predlog predsednika Hrvatske.

Premijerka i predsednica HDZ-a Jadranka Kosor nije želela da komentariše Mesićevu inicijativu sve dok je Mesić lično o tome ne bude obavestio.

Potpredsednik HDZ-a i kandidat stranke za predsednika Andrija Hebrang istakao da je Hrvatska sekularna država, ali da "to ne znači da ljudi ne smeju isticati verske simbole u svojim kancelarijama".

Tako Hebrang danas, kao i devedesetih godina kao ministar odbrane, u svojoj kancelariji drži kip Bogorodice.

"Ona mi je, kao i svim hrvatskim braniteljima, pomogla da uspešno završimo Domovinski rat", rekao je Hebrang i dodao da ti simboli nikog ne vređaju i da ih se Hrvatska neće odreći.

(Ne)poželjni rimokatolici

Damir Kajin iz IDS-a smatra da nisu sporni krstovi u bolničkim sobama, iako svi koji se leče nisu katolici, ali da tamo gde se vodi javna politika - u školi, policiji, vojsci i kancelarijama, krstovima nije mesto jer se tako šelja poruka da je "u vojsci ili na sudu poželjan jedino onaj ko je rimokatolik".

Opozicione Socijaldemokratska partije, Hrvatska narodna stranka i Istarski demokratski sabor (IDS) podržavaju Mesića ističući da je kačenje verskih obeležja po zidovima državnih ustanova protivno ustavu, kao i da bi bilo bolje da se tamo pozabave mitom i korupcijom.

Kandidat SDP za predsednika Ivo Josipović ističe da je ustavom vera odvojena od države, a da su verska pitanja privatna stvar, pa zato nema mesta bilo kom verskom obeležju u službenim prostorijama.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan istakao je da bi u bolnicama bilo dobro zadržati krstove jer krst ljudima daje nadu u najtežim trenucima.

"Nužan je mudar odnos crkve i države, naći sredinu, jer ima i ateista pa se otvara i pitanje njihove slobode. Hrvati su dosta pobožni, pa ne bi bilo dobro krenuti s radikalnim rešenjima. To ne bi bilo diplomatski, unelo bi nemir među ljude", ističe mitropolit.

Monopol katoličke crkve

Predsednik jevrejske verske zajednice Bet Israel Ivo Goldštajn protiv je apsolutnog monopola katoličanstva u društvenom životu.

"Zašto se verski obred za Dan domovinske zahvalnosti ne bi održao u džamiji ili pravoslavnoj crkvi?", postavio je pitanje Goldštajn.

Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Hrvatskoj Šefko Omerbašić smatra da bi tvrdnjom da mu smetaju katolički simboli u javnim ustanovama zapravo rekao da ne priznaje hrišćanstvo, jer "muslimani poštuju sve simbole i znakove drugih religija i žele biti tolerantni prema svima".

Mesića podržava i potpredsednik SDSS Milorad Pupovac, ističući da je inicijativa u skladu sa ustavom po kojem se u Hrvatskoj jemče verske slobode i tolerancija.

"Ustav je jasan: državi državno, Crkvi crkveno", kaže Pupovac i dodaje da je pogrešno mišljenje da je nakon vremena komunizma, došlo vreme crkve jer je to loše za samu crkvu.