Hrvatska pred pritiskom

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (AI) želi da Evropska unija izvrši pritisak na Hrvatsku da ispravi propuste u procesuiranju ratnih zločina i uzme u obzir primedbe AI pri donošenju odluka o zatvaranju poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima u pristupnim pregovorima sa EU, izjavila je u Briselu programska direktorka AI Nikol Dakvort.

Kako izveštavaju elektronski mediji, programska direktorka AI za Evropu i centralnu Aziju Dakvortova je istakla važnost da ljudi u evropskim institucijama imaju celovite i potpune informacije kad budu donosili ključne odluke o tome kad će zatvoriti neka poglavlja, na primer o pravosuđu i osnovnim pravima, za koje je AI naročito zainteresovan.

"Jako se nadamo da će ti ljudi razmotriti naše preporuke kada budu donosili važne odluke", rekla je Dakvortova, koja je na čelu delegacije koja u Briselu predstavlja izveštaj predstavnicima EU uključenim u pristupne pregovore s Hrvatskom.

Taj izveštaj, na 60 strana, ta organizacija je objavila u decembru 2010. godine pod nazivom "Iza zida ćutanja: Procesuiranje ratnih zločina u Hrvatskoj".

"Znamo koliko su ljudska prava važna EU i njenim organima koji su u različite kriterijume za zatvaranje poglavlja stavili snažan naglasak na ljudska prava. Došli smo u Brisel kako bismo se snažno zauzeli za to da se isprave manjkavosti u hrvatskom pravnom sistemu u procesuiranju ratnih zločina", rekla je Dakvortova.

AI je, u izveštaju od 9. decembra, tražio od Hrvatske da ubrza procesuiranje ratnih zločina i naročito istakao da su vlasti propustile pokrenuti istrage protiv nekih visokih vojnih i političkih zvaničnika, iako postoje javno dostupni sudski podaci koji bi ih mogli teretiti.

Izveštaj negativno primljen u Hrvatskoj

Izveštaj AI je u januaru komentarisalo hrvatsko Ministarstvo pravde, koje je ocenilo da ta nevladina organizacija bez ikakve provere i nepristranog istraživanja postavlja tezu da nisu istražene optužbe protiv nekih visokorangiranih vojnih i političkih zvaničnika.

"Potpuno je neverovatna, proizvoljna i neistinita tvrdnja AI da je Hrvatska proglašavanjem nezavisnosti uzrokovala oružani sukob u kome su od 1990. do 1995. obe strane počinile znatna i ozbiljna kršenja ljudskih prava", saopštilo je hrvatsko ministarstvo, koje je stav AI ocenilo kao potpuno izjednačavanje odgovornosti.

Nataša Batler, portparol komesara za proširenje Štefana Filea, izjavila je da Evropska komisija proučava taj dokument i njen stav o tome biće sadržan u izveštaju o ispunjavanju kriterijuma za zatvaranje poglavlja o pravosuđu koje će EK objaviti 11. marta.

U izveštaju su bila apostrofirana imena komandanta specijalne jedinice MUP-a Tomislava Merčepa, koji je dan kasnije uhapšen i koji se tereti za hapšenja, mučenja i likvidacije najmanje 43 srpska civila po Zagrebu i zapadnoj Slavoniji.

Navedeno je i ime admirala Davora Domazeta koji se proziva kao odgovorni za ratne zločine u Medačkom džepu 1993. godine, za šta je njegov kolega general Mirko Norac osuđen na šest godina zatvora, a Vladimir Šeks je prozvan da je 1991. godine zataškavao Merčepove zločine. On je više puta najgrubljim rečima napao AI i novinare koji su o tome pisali.