Albanski Aleksa Žunić

Lider Albanaca u Makedoniji i nekadašnji komandant makedonskog ogranka Oslobodilačke vojske Kosova Ali Ahmeti našao se, poslednjih dana, u prilično nezgodnoj poziciji, zbog optužbi da je bio špijun jugoslovenske i, kasnije, srpske tajne službe. Ahmetijeve nevolje izazvala lustracija koja je "izbacila" dosije, koga se na volšeban način dokopao skopski Dnevnik.

Albanac, pod konspirativnim imenom Ibar, počeo je da radi za tajnu službu 1980. godine, kada je u sedištu tajne policije na Banjici suočen sa optužbama koje su mu garantovale desetak godina robije, ali i mnogim drugim prljavštinama, uključujući homoseksualne i pedofilske sklonosti, navodi skopski Dnevnik.

"Albanski narod neće dozvoliti švercerima i otpadnicima da omalovažavaju ponos i svetost pravedne albanske borbe... Sve atentatore na sve što ima nacionalnu vrednost pronaći će pravda, bez obzira na to gde se sakriju", navela je Ahmetijeva stranka, pozivajući pristalice stranke da ne podležu beskrupuloznim provokacijama.

"Ovo što se sada dešava sa takozvanim dosijeima, koji su proizvod laboratorija antialbanske politike, prešlo je sve granice ludila", navela je Ahmetijeva stranka.

Uloga srpskih tajnih službi u formiranju OVK bila je i suština sukoba Ibrahima Rugove i Hašima Tačija, pri čemu je nekadašnji lider Demokratskog saveza Kosova do smrti odbijao bilo kakvu saradnju sa gerilcima, koji su, kao revanš, u nekoliko navrata pokušavali da ga ubiju.

Rugova je izbegao najmanje dva pokušaja ubistva, ali su agenti tajne službe OVK, nazvane ŠIK, uspeli da ubiju dvadesetak funkcionera njegove stranke, o čemu sada istragu vodi Euleks, koji je bivšeg likvidatora ŠIK-a Nazima Blacu proizveo u svedoka saradnika, u istrazi koja će biti okončana do kraja godine.

Ko su agenti u redovima OVK?

U dosijeu se nigde ne navodi ime tajnog agenta, ali se kao mesto rođenja pominje selo Zajas, kod Kičeva, dok zabeleške o sastancima sa kojih je izveštavao centralu navode na zaključak da se radi upravo o Ahmetiju. Verodostojnost tih dokumenata još nije potvrđena.

Suočen sa takvim optužbama, Ibar je pristao da sarađuje sa tajnom policijom, pa je bio jedan od dvojice agenata koji su prisustvovali tajnom sastanku u Cirihu, na kojem je osnovan štab Oslobodilačke vojske Kosova. Osim "agenta Ibar", sastanku je prisustvovao i "agent Ujak", pri čemu se, u dosijeu, prvi navodi kao jedan od naproduktivnijih agenata, ubačenih među "neprijateljsku albansku emigraciju".

"Na sastanku koji je održan u jednom stanu u blizini Ciriha bili su pristuni Ujak, Džavid Haliti, Gafur Elšani, Sejdi Geci, Bardulj Mahmuti, Halil Selimi i naš izbor Ibar... Na sastanku je, kako tvrdi Ibar, bilo reči o mogućim ciljevima OVK na Kosovu i pripremama za ustanak u zapadnoj Makedoniji", navodi se u dosijeu. Ibar i Ujak su za te informacije dobili "apanažu" od 7.000 švajcarskih franaka.

Tajni agent Ibar je od centrale dobio ukupno 167.560 švajcarskih franaka, 50.000 nemačkih maraka i neutvrđen iznos u dinarima, a od 1983. do 1984. godine, službi je dostavio oko 10.000 korisnih informacija, pa mu je priznat i radni staž u trajanju od devet godina, što je obavljeno preko "Progresa" i "Geneksa".

Za njegov angažman znali su i makedonski obaveštajci, koji su tražili da se taj aranžman nastavi i tokom devedesetih.

Tokom rada za Službu državne bezbednosti, Ibar je dostavljao podatke o mnogim liderima OVK, uključujući Kadrija Veselija, Džavita Halitija, Ramuša Haradinaja, Agima Čekua, Jakupa Krasnićija, Azema Sulju, Hidajeta Hisenija, Rama Buju, Bardulja Mahmutija, Emruša Džemailija i stupio je u kontakt sa šefom tadašnje kosovske vlade u egzilu Bujarom Bukošijem.

Bukoši je, po nagovoru tog agenta, na račune kojima je raspolagao Ujak, prebacio 230.000 nemačkih maraka i 180.000 švajcarskih franaka. Agent Ibar je podatke koje je sakupljao predavao u Kranju.