Nastavak političke krize u Moldaviji

Referendum na kome su se stanovnici Moldavije u nedelju izjašnjavali o tome da li će predsednika države birati na direktnim izborima, nije uspeo zbog slabog odziva.

Centralna izborna komisija saopštila je da je izlaznost birača bila 30,98 odsto, dok je za uspeh referenduma bilo potrebno 33,33 procenta. prenela je agencija Itar-Tas.

Moldavija već 18 meseci nema predsednika, jer vladajuća koalicija četiri partije, Savez za evropske integracije, ne može da prikupi dovoljno glasova da bi postavila šefa države.

To, saopštava koalicija, koči reforme, koje su toj bivšoj sovjetskoj republici i jednoj od najsiromašnijih evropskih država, preko potrebne.

Opoziciona Komunistička partija Moldavije zatražila je posle neuspelog referenduma neodložno raspuštanje parlamenta.

"Sadašnji parlament treba odmah raspustiti i saopštiti datum narednih izbora", rekao je bivši predsednik Moldavije i lider komunista Vladimir Voronjin. Voronjin je, istovremeno, optužio vladajući Savez za evropske integracije za uzurpaciju vlasti.

Ruska agencija Itar-tas podseća da i vršilac dužnosti predsednika Mihaj Gimpu i premijer Moldavije Vlad Filat smatraju da je potrebno raspustiti parlament i održati vanredne izbore, nakon što Centralna izborna komisija zvanično potvrdi da referendum nije uspeo.

Filat je dodao da u naredna dva dana treba da se sretnu lideri Saveza i odluče šta dalje.

Po zakonu, naredne dve godine ne može biti ponovo održan referendum o načinu izbora predsednika.

Parlament Moldavije ne može da izabere šefa države od proleća prošle godine, jer je potrebno da dobije glasove tri petine od ukupnog broja poslaničkih glasova - 61 od 101.

Pritom, vladajući Savez za evropsku integraciju ima u skupštini 53 glasa a komunisti - koji su pozivali birače da bojkotuju referendum, 44 poslanička mandata.

Vladajuća koalicija je planirala da direktni izbori za predsednika i parlament, ukoliko bi referendum uspeo, budu održani 14. novembra.