Jezik u službi nacionalizma

U svojoj novoj knjizi "Jezik i nacionalizam" hrvatska lingvistkinja Snježana Kordić govori o tome kako se jezik instrumentalizuje za nacionalističke ciljeve, falsifikuje prošlost i izgrađuju mitovi koji podupiru ideološki poželjnu sliku stvarnosti.

Hrvatski, srpski, bosanski i crnogorski su isti jezik, i jezik se instrumentalizuje za nacionalističke ciljeve. Jezikom se falsifikuje prošlost i izgrađuju mitovi koji podržavaju ideološki poželjnu sliku stvarnosti, rekla je lingvistkinja Snježana Kordić na promociji svoje knjige "Jezik i nacionalizam".

Kod lingvista u službi nacionalizma, maternji jezik je uzdignut na prestolje kao božanstvo i da takav odnos prema jeziku danas vlada 0u Hrvatskoj, ističe Kordićeva.

Hrvati, Srbi, Bošnjaci i Crnogorci imaju zajednički standardni jezik, pa se ne može govoriti o različitim standardnim jezicima, nego o standardnim varijantama jednog istog standardnog jezika, zaključuje lingvistkinja, piše hrvatski Monitor.

"Zadnjih dvadeset godina u Hrvatskoj je čistoća jezika ili jezički purizam postao velika tema, prisutna na svakom koraku", tvrdi autorka na početku prvog poglavlja knjige "Jezični purizam".

Izišlo je mnoštvo jezičnih savetnika koji hvale purizam, na njega se pozivaju autori brojnih razlikovnih rečnika, autori pravopisa, lektori i učitelji, njega zahtevaju pisci jezičnih kolumna po novinama, njime se upravljaju urednici raznih emisija o jeziku na radiju i televiziji, navodi autorka.

"U Hrvatskoj je purizam uvršten ne samo u fakultetski program studija kroatistike nego i u nastavne programe svih srednjih škola", piše Kordić, podsećajući na misao Ursa Altermata kako se etničko čišćenje uvek prvo odvija u glavama, tj. na području jezika i simbola.

"Dominacija purizma znak je dominacije nacionalizma", tvrdi Snježana Kordić, navodeći kako purizam u Hrvatskoj nije svojstvo jezika, nego kroatista koji to svoje svojstvo žele da nametnu drugim govornicima u Hrvatskoj.

broj komentara 91 pošalji komentar
(subota, 31. jul 2010, 04:14) - anonymous [neregistrovani]

Konstruktivne izmjene

Nije važno kako se jezik mijenja ako to ide u prilog onima koji ga koriste. Pretjerani zahtjevi za izolaciju jezika od utjecaja drugi jezika a pogotovo srodnih je nazadna, zar ne?

(subota, 31. jul 2010, 01:42) - anonymous [neregistrovani]

Nenegiranje jezika

Nije negiranje jezika u pitanju nego konstruktivne kritike pretjeranog izbjegavanja utjecaja drugih jezika na hrvatski jezik.

(četvrtak, 29. jul 2010, 14:56) - anonymous [neregistrovani]

odgovor

Pa sve što si rekao je logično i uopće se ne kosi s onime što sam ranije napisao, jer u zaleđu Dubrovačke Republike nije bilo Hrvatsko-ugarsko kraljevstvo već srednjevjekovna srpska država, a neko vrijeme i Tvrtkova bosanska, kasnije i Turci. A prema zapadu je bila Venezija (ne govorim o narodima već državama, jer su i na tom mletačkom području većina bili Slaveni) i naravno je da su dubrovački trgovci poslovali sa svojim zaleđem a u velikom dijelu povijesti su morali s tim istima i trgovali sa svojom slobodom - biti u nekoj vrsti vazalnog odnosa (kako prema Bosni, Srbiji tako i Osmanlijama). Ono što je najbitnje je kakav narodni izričaj ima taj narod, a to su pokazali i događaji posljednjih 20 godina.

Što se tiće ćirilice u Dubrovniku, opet mi nije jasno o čemu govoriš i o čemu bi to bio argument za nešto, jer sam i ranije rekao da se zemljopisno i pisma "prelijevaju" na rubnim područjima. Ćirilica nije samo srpsko pismo. I u hrvatskim izvorima ćeš naći da se ona koristila među Hrvatima, jer to je slavensko pismo, kao i glagojica i bosančica, uostalom temelje su postavili Bugari. Naravno u različita vremena i na različitim prostorima. Jedako kao što niti tri uzdignuta prsta za mene ne označavaju samo srpski identitet, jer se jednako tako pozdravljaju pripadnici papinske Švicarske garde u Rimu, kao i (odguglaj fotografije na internetu) što mnogi u Srbiji ne znaju Ante Pavelić, koji je 1941. prilikom osnivanja tzv- NDH zakletvu na Bibliji položio s tri uzdignuta prsta.

Uostalom nije li loza Nemanjića ispočetka bila vjerna rimskom papi da bi poslije prihvatili podložnost bizantom krugu (pretpostavljam da to nije iz Božje providnosti već pragmatična odluka, danas bi je nazvali političkom ,ako možda i nije bila uz to i ekonomska). Srpskim vladarima kao i hrvatskima u to doba je prvo bio teritorij i država zbog kjoih su se vjenčavali i s drugim kraljevskim lozama (a crkva i raja su bili instrumenti). Tada još ne postoji narodna svijest u modernom smislu nacija. Jednako kao što niti religije u to rano doba nisu bile strogo crno-bijelo definirane .. to je razdoblje friško nakon raskola i bilo je mnogo prelaznih rješenja.
Kada se govori o tim vremenima ne promatra se iz današnje perspektive.

(četvrtak, 29. jul 2010, 00:47) - anonymous [neregistrovani]

негирање

Негирање језика, нације, територије...Анте Старчевић.
Дубровник...погледајте дело дубровачког бенедиктинског монаха с краја 16-ог столећа и колико је страна у свом делу ''Краљевство Словена'', посветио Хрватској, а колико Србији?
Око 1400...мислите да би се у та времена Загорац и Дубровчанин разумели без преводиоца?, као што су то могли дубровачки трговци са нпр. својим домаћинима на планини Рудник (1132 мнв), на крову Шумадије где су своју сталну насеобину имали.
п.с. на једном листу царинског статута дубровчанин Џоно Калић 1421. год. пише ћирилицом:
''Сада сам остављен срид морске пучине,
валовју моћно бјен, даж(д) дојде с висине;
кад дојдох на копно,мних да сам..''(снен?)
Доста је...и свако добро.:)

(sreda, 28. jul 2010, 21:31) - Marin [neregistrovani]

Joooj...

Jooj.. Ma neni se ne da preko ovih komentara raspravljati o takvim složenim temama. Ja osobno smatram kako bi Srbi i Hrvati trebali biti najprijateljskiji narodi. Moj je najbolji prijatelj Srbin sa sjevera CG, u Srbiji sam bio 5-6 puta u zadnje 2 godine. Mene svaki incident u Srbiji ili Hrvatskoj dosta pogađa. Obožavam HR ali volim i Srbiju i to ne isključuje jedno drugo.
Ali upravo zato me pogađa i žalosti kada, ponajviše iz Srbije dolazi negiranje teritorija, jezika i biti naroda kome pripadam.

Citirat ću Obamu koji je rekao kako ga je njegova baka naučila da se kod svakog problema postavi na mjesto druge strane, pa ću priupitati, kako bi se svaki Srbin osjećao da mu netko osporava njegovu naciju.

Znam kako u oba naša naroda ima ljudi koji su osobno stradali u poršlim ratovima, i ti ljudi su izuzetno emotivni. Ali zato je na nama ostalima koji nisu doživljeli strahote prošlih ratova u toliko osobnoj mjeri, na nama je da pomognemo i tim ljudima i oba naroda da se te strahote prevladaju. Ja ne namjeravam slijedeća desetljeća svoga života živjeti s ratovima iz prošlosti, vrijeme je okrenuti se prema naprijed. ima i zajedničkih stvari o kojima ljudi ne znaju i treba se rješavati predrasuda; znaju li u Srbiji npr. da je njima omraženi kardinal Stepinac nositelj Solunskog odlkovanja, da je Srbin Runjanin uglazbio himnu Lijepu našu; znaju li i Srbi i Hrvati da su i šahovnica i četiri S bile u grbovima i u doba socijalizma ukrašeni žitom i zvijezdom, a 1990-tih se napadalo HR da uvodi šahovnicu. Pa ona je cijelo vrijeme već bila u grbu, i bila je još od srednjeg vijeka. Sve je u životu toliko relativno.

A što se štokavskog inače tiče, evo što stoji npr. u hr. izvorima: "Prvi je cjeloviti tekst na štokavskome narječju uopće Vatikanski hrvatski molitvenik, nastao u Dubrovniku prije 1400".(danas se čuva u Vatikanu).

Ako oba naroda postupe prema onoj, drugi će te poštovati onoliko koliko ti njega poštuješ, tada će ubuduće biti manje nesporazuma među našim narodima.

(sreda, 28. jul 2010, 20:48) - anonymous [neregistrovani]

наречја

Ја не тврдим да су сви ''штокавци'' Срби, већ да су штокавски, кајкавски и чакавски појмови који су измишљени са циљем да би се преузео језик једног народа- српски, и затим се назвао именом другог народа- хрватски. Хрватски језик Загораца има наречје екавицу. Срби имају три наречја и не тврде да су Загорци који говоре екавицом због тога Срби. Јер тај језик Загораца јесте хрватски, а нама Србима је разумљив колико и нпр. чешки.
Поздрав из Шумадије и свако добро!

(sreda, 28. jul 2010, 19:27) - anonymous [neregistrovani]

dani u nedelji

eh kad se već prisećamo da dodam nešto.
Haldejci su uveli 7 dana u upotrebu jer su poznavali 5 planeta + Sunce i Mesec. Tako su svetkovali svaki dan posvećujući ga svakom od ovih nebeskih tela. Kasnije opšteprihvaćeno kao i mnoga druga otkrića ovog drevnog naroda.
A da nije bilo klinastog pisma i hijroglifa danas bi mi jo uvek ložili vatru uveče i pričali priče :) Pa kad već zalazite u prošlost imajte na umu da ljudi na ovoj planeti postoje nešto malo duže od svih navedenih podataka a na bazi porekla zajedničkog DNK svi smo mi dopešačili iz Afrike pa sad gledajte šta ćete dalje :)

(sreda, 28. jul 2010, 19:12) - anonymous [neregistrovani]

O narječjima i govorima

U hrvatskom jeziku definiraju se tri dijalekta - narječja: štokavki, kajkavski i čakavski, jer naprosto narod koji sebe naziva hrvatskim govori ta tri dijalekta.

A ekavica, ikavica, jekavica, ijekavica su govori unutar narječja u hrvatskom jeziku, znači jedna druga razina. Tako naravno da se u kajkavskom dijalektu govori ekavski, tako je bilo i u mom rodnom Zagrebu oduvijek ("Beli zagreb grad", a opet nije "beo").

Tako nije samo u hrvatskom jeziku.

Slovenski (slovenački) jezik tako ima čak 7 skupina narječja koja su većinom ekavska ali mogu mogu biti i čakavska (u dijelu Primorske) ili npr. štokavsko (u Beloj krajini).

Tako se u kompariranju ne može miješati štokavski s ijekavicom jer to nisu iste razine.

Po logici da su svi štokavci Srbi, značilo bi da su i bh Hrvati i npr. bosanski franjevci i katolički srednjevjekovni velikaši koji su vladali npr. područjem Jajca, Travnika, Bihaća prije upada Turaka (npr. Babonići, unutar Ugarsko-hrvatskog kraljevstva tj. personalne unije) Srbi, što nije točno.

Već je prije bilo prihvaćeno da postoje zapadnoštokavski i istočnoštokavski kojima je okvirna granica Dunav.

Povijest nije crno bijela tako se i jezici i običaji prelijevaju posebno na graničnim područjima, a fala bogu u našim krajevima tih mijenjanja granica i vladara bilo je beskonačno. Tako se i jezik između istočnijih Srba i zapadnijih Hrvata koji su se generalno odvojeno razvijali, u pojedinim povijestim momentima udaljavali a u pojedinim približavali. Slično je bilo i s pismina (glagoljicom, ćirilicom, latinicom, bosančicom..). Tako je razdoblje Gaja i Vuka bilo razdoblje približavanja. I na temelju samo tog razdoblja i što je ono ostavilo za buduće narašaje ne mogu se negirati i do tada postojeće razlike.

Oko Vuka i Šumadije, ok...taj mi dio nije dovoljno poznat (iako Srpska wikipedija kaže da je središte ekavice bilo i južnije od onog koje navodiš - Vojvodina i Baranja ali tamo stoji i Beograd; a Avala i Kosmaj prema istoj wiikipediji su niske planine; predstavljaju severni kraj šumadijske grede - nisu toliko daleko od Bg) ali pročitaj moj tekst, to nije bitan moment već se htjelo reći da se uvijek kao pravopisni standard umjetno prihvati govor nekog određenog područja.

s poštovanjem.

(utorak, 27. jul 2010, 17:11) - anonymous [neregistrovani]

за Марина

Током расправе није потребно друге прозивати већ предочити чињенице. Ево неких: ако су дијалекти (наречја) хрватског језика кајкавски, чакавски и штокавски, шта су онда екавски, икавски и ијекавски? Поднаречја?
Вук изабрао шумадински?! Он је за стандард српског књижевног језика узео ијекавско наречје, али је у потоњим временима преовладала екавица под утицајем школованих Срба из Срема, Бачке, Баната и Барање (Бели Манастир). Ја ако не знам, ја питам. А знам да српски језик има три наречја екавски, икавски и ијекавски. Поменути српски језик ијекавског наречја прихватили сте и ви Хрвати за ваш стандардни језик у 19. столећу. Да подсетим и да Загорци што зборе ''кај'' говоре екавицом. Да иронија буде већа српски туристи који бивају нападнути од стране појединаца у Хрватској, ''криви'' су јер говоре екавицом као и Загорци. Србин из Босне може да мирно летује у Далмацији.:) То што хрватски лингвисти називају штокавским дијалектом, је српски језик. Сви Срби користе упитне речи шта,(за)што. Срби немају речи - кај и ча. Другим речима, штокавско наречје не постоји јер би то подразумевало да има Срба који говоре и кајкавским и чакавским што није случај. А можда ја грешим, можда Срби и јесу испевали своје народне песме не на свом српском језику, већ на штокавском наречју, хрватског језика.

(utorak, 27. jul 2010, 11:13) - Pravoslavac@Sidnej [neregistrovani]

Anonimnom 2.18

Vidis meni ne smeta sto Ti pises "staroslAvenski" a zasto tebi smeta sto se meni svidjaju opisna imena za mesece. Po toj logici i ponedeljak, utorak itd nije uredu pa treba da uzmemo monday, tuesday itd. Sada idi na gugl pa pronadji znacenja ovih dana i shvatices da su i to opisna imena za dane u gotovom svim jezicima sveta ( monday je dan meseca npr.). Kako ti ne smeta za dane a smeta ti za mesece. Ako zivis u Srbiji ( u sta sumnjam ) odmah podnesi zahtev ( ili apliciraj to verovatno bolje razumes ) da se promene imena dana i da se uvede napredni engleski ili nemacki naziv.
Sada da ti kazem za Australiju, ovde trava jeste zelena 12 meseci samo ima period hibernacije (upravo sada) kada ne raste mnogo, pa mi je lakse jel me zena ne tera da sisam. Sto se tice ostalih poslova na selu, to ne postoji ovde u klasicnom smislu jer obicno je jedan covek vlasnik hiljade hektara, hiljade ovaca, na stotine grla stoke pa celo selo radi za njega a profesionalni shishaci ( morao sam da stavim "h") ovaca samo menjaju farme. Ovde ovce i druga stoka nisu u toru nego im daju mobilne pa ih zovnu kada je vreme sisanja ili muze. Jos nesto sto ce ti biti inetresantno ( vidim da si veliki viripic) ovde voda otice iz slivnika u suprotnom smeru od severne hemisfere. Nadam se da si nesto naucio a ako nisi poslacu ti mobilni , pa cu da ti se javim kada treba nesto da ti objasnim.
Vidim skresao si i Marinu bas muski u 1.42.
bas ti je bila naporna noc. Pozdrav iz Sidneja i kada dodjes odvescu te da vidis kako ovde zive Seljci ( ovo pisem sa postovanjem ).