Dan nezavisnosti Crne Gore

Pre četiri godine, građani Crne Gore odlučili su da zemlja izađe iz državne zajednice sa Srbijom i proglasi samostalnost. Skupština Crne Gore usvojila je Zakon o državnim praznicima kojima je 21. maj proglašen Danom nezavisnosti.

Za nezavisnu Crnu Goru na referendumu glasalo je 55,5 odsto glasača, dok je ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom podržalo 44,5 odsto od ukupno 86,5 građana sa pravom izjašnjavanja.

Referendumu su prethodili pregovori u kojima je posredovala Evropska unija preko slovačkog diplomate Miroslava Lajčaka, a najviše sporenja je bilo oko većine koja je potrebna da bi referendum uspeo.

Referendum je nadgledalo više od 3,4 hiljade posmatrača, od kojih 2,27 hiljada domaćih i oko 630 stranih, a samo izjašnjavanje građana je pratilo više od 630 domaćih i novinara iz regiona.

Povodom godišnjice nezavisnosti crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je da je Crna Gora "delima potvrdila da ideja nezavisnosti nije bila cilj sam za sebe niti pokušaj prevrednovanja istorije nego legitimno demokratsko pravo na izbor vlastite budućnosti".

Đukanović koji je bio vođa "Pokreta za nezavisnu Crnu Goru" kazao je da ipak ne treba glorifikovati činjenicu obnove nezavisnosti, uporedivši to sa obavezom roditelja da svojoj deci naprave kuću.

Premijer je rekao da je najponosniji time što je Crna Gora "prepoznata kao oaza multietničke demokratije na Balkanu".

Povodom četvrte godišnjice obnove državne nezavisnosti, Đukanović je na Cetinju priredio svečani prijem, kome, međutim, nisu prisustvovali predstavnici opozicije.

Predsednik Skupštine Crne Ranko Krivokapić je, u čast Dana nezavisnosti, položio venac u Mauzoleju Petra Drugog Petrovića Njegoša na Lovćenu.