četvrtak, 08. apr 2010, 16:13 -> 18:23
Ništa od sastanka u Madridu
Milorad Dodik rekao da neće biti sastanka u Madridu na kojem bi lideri najvećih stranaka potvrdili saglasnost za ustavne promene u BiH. Ni Moratinos i Stajnberg nisu ponudili nikakav dokument na potpisivanje, poručio Dodik.
Premijer RS i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je da neće biti sastanka u Madridu na kojem bi lideri najvećih stranaka potvrdili saglasnost za ustavne promene u BiH, jer ne postoji saglasnost oko ključnih pitanja.
Dodik je rekao da mu na jučerašnjem sastanku sa šefom španske diplomatije Migelom Anhelom Moratinosom i zamenikom državnog sekretara SAD Džejmsom Stajnbergom "niko nije ni ponudio nikakav dokument na potpisivanje, niti bi ga on potpisao".
Premijer RS je istakao da nije video ni deklaraciju koju su pominjali mediji, a koja je trebalo da bude osnova za razgovore.
Prema Dodikovim rečima, celom događaju dato je previše pažnje, iako se radilo o načelnim razgovorima u kojima su Evropska unija i SAD pokazale zainteresovanost za mnoga pitanja u BiH.
"Očigledno je da postoji razmišljanje da neke stvari u BiH stoje, ali ja mislim da ne stoje. Sama činjenica da ćemo u junu rešiti pitanje bezviznog režima je od ogromnog značaja", rekao je Dodik.
Ponovio je da nije zainteresovan za fundamentalne promene Ustava BiH kao i da se u Ustav BiH ne mogu ugraditi nadležnosti koje je od entiteta, kako je kazao, "oteo visoki predstavnik i preneo na nivo BiH, ili je to urađeno na neki drugi sumnjiv način, mimo Dejtona".
Dodik je poručio da je spreman za razgovore, ali ne i za ono što bi moglo da ugrozi dejtonsku poziciju RS.
"Madridska deklaracija"
Kako je ranije bilo najavljeno, političari iz BiH trebalo je da sredinom meseca u Španiji potpišu sa zvaničnicima međunarodne zajednice novu deklaraciju za Bosnu i Hercegovinu, koja govori o preuzimanju pet obaveza koje bi bile deo ustavne reforme.
Dokument nazvan "Madridska deklaracija" predviđa da se lideri vodećih političkih stranaka u BiH na sastanku obavežu da teže ka reformama u skladu sa uslovima za proces pristupanja Evropskoj uniji i Severnoatlantskom paktu.
Lideri političkih stranaka u BiH, u prisustvu zvaničnika administracije SAD, EU i Španije kao predsedavajuće Unijom, trebalo bi, po tim najavama, da se obavežu da će garantovati zaštitu ljudskih prava svih građana BiH u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, te da će provesti neophodne promene u vezi sa Predsedništvom i Domom naroda Parlamentarne skupštine BiH, kako bi eliminisali bilo kakav oblik diskriminacije protiv bilo kog građanina te države.
Usvajanje ovih ustavnih promena, prema Madridskoj deklaraciji, imaće za cilj da omogući put za kandidaturu BiH za pristupanje EU.
