Kriza mađarske lokalne uprave

Stroge mere koje Mađari sprovode u saradnji sa MMF-om i Evropskom unijom, iz čijih fondova su pozajmili 20 milijardi evra, daju rezultate. Stručnjaci, međutim, upozoravaju na prezadužene lokalne uprave.

Grčka finansijska kriza ima i šire posledice. Strani ulagači se okreću ka zemljama koje ne koriste evro, poput Mađarske, iako se ni ona još nije oporavila od slične krize u koju je zapala 2008. godine.

Stručnjaci upozoravaju, međutim, da bi oporavak mogao da bude usporen ako se ne reši pitanje glomazne i prezadužene mreže lokalne uprave.

Mađarski grad Sigetvar, blizu granice s Hrvatskom, dugo je bio poznat samo po bici habsburških i otomanskih snaga 1566. godine. Od ove godine je na glasu i kao prvi koji je proglasio bankrot zbog duga od 20 miliona dolara.

Sigetvar je uzeo kredit da bi finansirao razvojne projekte pod pokroviteljstvom Evropske unije poput novih termalnih kupatila, nadajući se da će privući turiste. Kada je zbog krize forinta pala, dug je narastao preko mogućnosti grada da ga vrati.

"Počeli smo mnogo razvojnih projekata i nismo dobro procenili da li imamo dovoljno novca za njih. Kad smo počeli da se zaplićemo u dugove, shvatili smo da smo u velikoj nevolji", rekao je zamenik gradonačelnika Sigetvara Đula Rodek.

Glomazna i nedelotvorna lokalna uprava

U sličnoj situaciji je više stotina lokalnih uprava, pa stručnjaci ukazuju da je za vladu u Budimpešti zadatak prvog reda da reformiše sistem lokalne vlasti koji se pokazuje nedelotvornim, jer on može da uspori ekonomski oporavak.

Mađarska ima više od tri hiljade lokalnih uprava, koje gutaju nešto više od deset odsto bruto domaćeg proizvoda i četvrtinu budžeta, dok, na primer, Belgija sa istim brojem stanovnika ima manje od šest stotina.

"Lokalne uprave samo preživljavaju. Nemaju novca da izvršavaju obaveze, pa gomilaju dugove kod komunalnih preduzeća. Bomba otkucava, a niko se ne bavi našim problemom", ističe predsednik Udruženja opština Mađarske Gabor Žongor.

Problem lokalne uprave vuče korene iz devedesetih, kada im je, posle pada komunizma, omogućeno da manje zavise od vlade u Budimpešti. Međutim, nije napravljen sklad između obaveza i finansiranja. One imaju obavezu da pomažu siromašne i nezaposlene, da daju novac za rad škola, bolnica, sportskih klubova i slično.

Zbog recesije smanjen je priliv novca od poreza i problem finansiranja je još više došao do izražaja. Zato se lokalne uprave zalažu da se određene obaveze vrate državi koja može da ih ispunjava delotvornije.